Медијална или просечна зарада: Већина свакако далеко од средине

НОВИ САД: Када Републички завод за статистику званично саопшти да је просечна нето зарада за април 49.117 динара, или 416 евра, више од половине запослених нађе се у чуду због раскорака у ономе што они месечно примају и онога што се сматра просеком зарада у Републици.
dinari budzet, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Међутим, РЗС, осим исказивања просечне нето зараде за април, исказује и медијалну нето зараду, а она је износила 38.394 динара. То је, за већину радника, прихватљивије, али се управо на тај значајан податак мање обраћа пажња него на исказану просечну нето априлску зарада од 49.117 динара. Разлика између просечне нето зарада и медијалне нето зараде за април је 10.723 динара, што је заправо готово четвртина укупне просечне нето зараде.

Како год окренули, већина је далеко од просека и они што имају највеће зарада и они с најмањим.

Економисти се слажу у томе да је најбољи показатељ плата у Србији медијална зарада јер се њом обухватају сви послодавци који су Пореској упрви доставили електронски попуњен образац с обрачунатим зарадама. Обухваће су зараде запослених у радном односу, али и зараде мимо радног односа, односно уговори о привремено-повременим пословима. Статистика не обухвата накнаде по основу уговора о делу и све накнаде за које се не плаћају порези и доприноси.

Међутим, Пореска управа не располаже информацијом о томе да ли је свака зарада за коју је поднета пореска пријава о обрачунатим порезима и доприносима заиста и исплаћена, те се тако подаци о просечној нето плати односе на обрачунате, а не на исплаћене зараде. Пре примене медијалне зараде, РЗС је узимао зараде које су исплаћене у извештајном месецу, без обзира на то на који се месец односе и када су зарађене. Тако се догађало да послодавац касни с исплатом зарада и да онда ођедном исплати три у једном месецу и то вештачки повећава стварну зараду. То је доводило до осцилација у просечним зарадама, а посебно пред крај године, када су газде одлучивале да накнадно исплате заостале плате да би у наредну годину ушле без дуговања.


Рачун од марта

Медијалну зараду Републички завод за статистику исказује од марта ове године као нову методологију израчунавања просечне нето месечне зараде. Досадашња рачуница, која је коришћена од 1963. године, отишла је у историју јер је показивала више просеке зарада од ове која се користи од почетка године. Наиме, у нови обрачун просечне нето месечне зараде улазе све зараде пријављене Пореској управи уместо да се просечна зарада израчунава на основу репрезентантивног узорка.


Уколико су тачни подаци синдиката у Србији, између 350.000 и 400.000 радника месечно зарађује „голи” минималац, који од почетка године износи 24.822 динара. Међутим, чак и ако се узме у обзир медијална нето зарада за април од 38.394 динара, из ње се не види да велики део радника зарађује око 25.000 динара месечно јер се појављује разлика од 13.394 динара за коју се онда не зна где је и у чијем yепу. Наиме, послодавци су Пореској управи пријавили толику нето зараду за своје раднике, а сами запослени тврде да толико новаца нису добили.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.4826
Најновије вести