Наиме, сада је за литар безоловног бензина потребно око 154 динара, а за литар евродизела око 164, те је просечна малопродајна цена бензина сада виша око шест одсто, односно око девет динара, него у јануару, док је евродизел скупљи око 7,5 одсто, односно за литар треба око 11,50 динара више.
Узрок раста цена горива у Србији је раст цене сирове нафте, а слично се дешава и на тржиштима у региону. Наиме, практично од почетка године цена нафте је у сталном порасту. Тако је барел нафте типа „брент” на почетку године коштао нешто мало више од 67 долара, потом и изнад 70, најнижа овогодишња цена била је око 62,50, а крајем маја та количина коштала је и око 80 долара.
По речима секретара Удружења нафтних компанија Србије Томислава Мићовића, од почетка године сирова нафта поскупела је 14,6 одсто, или око десет долара по барелу. Последњих неколико дана цена сирове нафте ишла је и навише и наниже, а сада се стабилизовала на око 75 долара барел. Он указује и на то да на цену горива на пумпама, осим цене нафте, утиче и вредност долара, као и дажбине према држави које су саставни део цене сваког литра.
Министар енергетике Александар Антић истакао је да се нада да ће цена сирове нафте на светском тржишту у наредном периоду пасти, што би могло довести до појефтињења горива на бензинским пумпама у Србији. Истичући да ће се пратити ситуација на нафтном тржишту, те да се на домаћем нафтном тржишту цене формирају тржишно и да тржиште диктира услове, Антић је указао и на то да ће, у случају да не дође до пада цене нафте, Влада Србије видети које кораке може предузети.
Од почетка године курс долара виши је око 4,3 одсто, а од половине марта два динара више су и акцизе, каже Мићовић.
Како додаје, уз то свакако најзначајанији утицај на цену горива има раст берзанских котација сирове нафте и деривата.
Мићовић указује на то да се промена цене сирове нафте, без обзира на то у којем смеру, једнако одражава на малопродајне цене горива за око месец дана или нешто мало више, наравно, уколико се не мењају други параметри који утичу на цену горива. Ипак, указује он, цене горива готово се нису мењале у другој половини прошле године када је барел сирове нафте с око 44 долара отишао на око 67 долара, односно 50 одсто, јер је скок цене нафте компензован другим утицајима – курса долара и тржишних кретања.
Последњих месеци све што утиче на малопродајну цену горива ишло је навише. Готово истоветна је ситуација је у свим земљама у региону јер су изложене истим утицајима. Србија више од 80 одсто својих потреба за горивом увози, било да је реч о нафти или дериватима, тако да је немогуће избећи утицај глобалног тржишта нафте и међусобног односа валута, каже Мићовић.
Он додаје да више од половине цене сваког литра горива коју плаћају потрошачи на пумпама у Србији заправо чине државна захватања – акциза, порез на додату вредност, накнада за обавезне резерве, и да ту постоји проостор да се цене снизе.
Државна захватања у малопродајној цени горива износе од 53 до 55 одсто, па постоји могућност да држава допринесе смањењу цене, што су раније урадиле многе државе привременим смањивањем акциза. Судећи по берзанским котацијама, то би се сад могло десити и у Србији, а тако нешто је могуће на основу Закона о акцизама који омогућава Влади Србије да се, без његове промене, акцизе смање до 20 одсто и да се, након престанка поремећаја, врате на прописани ниво.
Доношења такве одлуке не би било приви пут: такав корак направљен је 2012. године, кад су акцизе смањене на период од шест месеци.
Д. Млађеновић
