То пак значи да ни они који имају 14 и по година пензијског стажа, а навршили су 65 година ни на који начин накнадно не могу уплатити пола године пензијског стажа који им недостаје да би задовољили основни критеријум за пензионисање о минимуму од 15 година пензијског стажа.
У Фонду ПИО објашњавају да је Законом о ПИО прописано да осигураник стиче право на старосну пензију када наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања. Због сукцесивног померања услова за жене, у овој години оне стичу право на старосну пензију с навршене 62 године живота и опет најмање 15 година пензијског стажа. У стаж осигурања рачуна се време које је осигураник провео на раду по основу којег је био обавезно осигуран и за које је уплаћен допринос за ПИО.
После навршених 65 година својство осигураника се може стећи само укључивањем у обавезно осигурање, али никако се не може недостатак година пензијског стажа надокнадити самосталном уплатом. Закон о ПИО омогућава особама које нису укључене у обавезно осигурање да саме уплаћују допринос за ПИО по основици коју изберу, али то важи уколико имају мање од 65 година. После тих година, које су један од услова за старосну пензију, осигураници немају никакву могућност да самостално уплате недостајући допринос за ПИО, па макар им фалило неколико месеци. Онима који у тренутку пензионисања немају најмање 15 година пензијског стажа, мање од тога ништа не значи и нигде се не рачуна.
Због тога сви осигураници млађи од 65 година на време морају водити рачуна о томе да испуне и други веома битан услов за стицање права на старосну пензију. Морају знати да им саме године живота ништа неће значити уколико нису испуниле други услов у погледу пензијског стажа и да нема накнадне уплате да би „добацили” до 15 година стажа.
Љ. М.
