Такозвани програмирани кварови су из угла потрошача недопустиви јер им се намећу велики трошкови куповине нових техничких производа. Недопустиво је и еколошки, објаснила је Перинчић и истакла да је у односу потрошача и продаваца најважнија транспарентност.
- Заиста је уочен велики проблем у свим земљама, не само везано за једно подручје. Производи трају одређено време, програмирано време, а после морају да се мењају. То је препознато као недопустиво и са становишта потрошача јер им се намећу велики трошкови обнове тих техничких производа, такође и са становишта заштите животне средине - рекла је Перинчић.
Перинчић објашњава да је потребно да се регулатива, која ступа за две године, усагласи са прописима и предлозима али и са произвођачима, који нису одушевљени због тога.
Све лажне тврдње о еколошкој исправности производа, уштеди енергије и програмираном року трајања, односно програмираним кваровима ће бити проверене и регулисане.
Европско удружење за заштиту потрошача наводи да су машине за веш програмиране да обаве 2,5 хиљада прања, телевизори да раде 20 хиљада сати, мобилни телефони две године, пегле четири, а фрижидери и шпорети од 7 до 10 година.
- Сада ће производи морати да имају тачно видљиву ознаку који је рок трајања предвиђен, дакле колика је комерцијална гаранција произвођача, па ће онда потрошач моћи да се лако определи у продајном објекту - појаснила је Перинчић директиву ЕУ.
У прописима и Закону о облигационим односима Србије, наводи се да купац има право да захтева како од трговца, тако и од произвођача да за све време трајања гарантног рока отклони уочене недостатке у функционисању техничког производа, објашњава Перинчић.
Техничка роба треба да буде транспарентно описана, тврди Перинчић.
- Најважнија је транспарентност јер од потрошача се не може очекивати да буде сумњичав, дакле њему морају сви подаци бити јасно предочени да би направио економску одлуку која је за њега најоптималнија - рекла је Перинчић.
Измена регулативе ЕУ се односи и на двојни квалитет робе што саговорница такође сматра недопустивим јер потрошач очекује да - ако је узео неку познату марку да је и квалитета какав се и рекламира.
- Сведоци смо да посебно на подручју средње и источне Европе технички производи, али и остали, прехрамбени, као и хемија, кућна или козметика - имају знатно слабији квалитет него, на пример, у Аустрији или у Немачкој - закључује саговорница из Уније потрошача.
