Ти намети могу донети и већи трошак него камате за платне картице и крећу се и до 30 динара месечно по чеку који није послат на наплату. Плус, ту су и нови трошкови реализације чека ако стигне банци на наплату. Зато сваки клијент који подиже чекове и планира куповину на почек треба добро да се распита да ли ће имати додатних трошкова.
За сада је тај намет увело тек неколико банака, али када се једна досети тако нечега, друге су брзо спремне да је следе, тако да ће клијентима у ближој будућности остати да се распитају о функцијама које картице имају. Осим риволвинга, већина банка нуди и инстолмент картице, где су трошкови нижи. Та услуга дели трошак у неколико рата и најсличнија је почеку.
Чек на почек одговара трговцима и потрошачима. Први тако избегавају провизију на картице. Чек такође утиче на повећање промета јер се код нас рокови плаћања протежу од 30 па до чак 200 дана. Осим тога, међубанкарским споразумом је у Србији предвиђено да су банке обавезне да исплате суму по издатом чеку оном ко га је примио уместо новца. Код картица се, уколико нема новца на рачуну, плаћање на терминалу одбије.
Потрошачи су радо кориситли чекове и тако избегавали камату, која код нас за картице зна да буде папрена – и више од 20 одсто.Колико је чек за поменуте две категорије имао предности, толико је за банкаре имао мана. Банке које су дошле на наше тржиште трудиле су се да га избаце из употребе и замене картицама јер су им чекови крали камату од картице. Банке основане страним капиталом обично су га враћале у употребу јер су клијенти били спремни да оду у банку која, осим картица, даје и могућност плаћања чековима.
Осим већег админстрирања код наплате него код картица, чек их је и коштао: штампање чека плаћа се, у просеку, десет динара и банке тај трошак обично превале на клијенте. За клијенте та сума и није била неки проблем. Трошкови провизије су већи: уз суму од 30 динара месечно уколико се роба или услуга плате на почек, на шест месеци долази се до суме од 180 динара. Када чек коначно стигне на наплату, додатно се плаћа сто динара за реализиацију чека. Тако ће цео трошак бити 280 динара плус десет динара за чек и ето 290 динара. Зато клијент треба добро да се прерачуна у зависности од суме коју плаћа и види да ли му се више исплати картица или почек.
Закон о заштити корисника финансијских услуга обавезује банке да клијенту предоче све провизије и друге трошкове пре него што склопе уговор. Зато клијенти којима су уведене провизије могу да се жале или да потраже правду на суду. Трећа и најреалнија могућност је да погледају које картице издаје њихова банка и какаве су ту камате, могућности плаћања у неколико рата и које трошкове то носи, с којим трговцима, угоститељима и слично банка има уговоре о посебном погодностима. Јер, ма колико да волимо чекове и да су почеци популарни, таква улога чека не да није позната у свету већ је изумрла и у бившим републикама СФРЈ.
Д. Вујошевић
Никад доста
Камате у Србији су пале а провизије порасле. Подаци Агенције за привредне регистре говоре да су банке на провизијама зарадиле нето 35,5 милијарди динара. Наредне године сума могла би бити и већа јер банкари лако налазе додатне услуге на које провизију треба платити. Уколико клијент код банке мења пакет-рачун који користи и иде на варијнату која му је повољнија, то је додатни трошак од бар 200 динара.
