За колико новца ће одређени плац моћи да се прода великим делом зависи од урбанистичких планова и регулација. Цена плацева је врло разнолика.
Један од веома скупих је плац на Клиси у Новом Саду од 8.800 квадратних метара: нуди се по 408.890 евра. Главна предност је што је уз деоницу будућег ауто-пута који ће спојити Београд и Будимпешту. Власници који га продају нуде га као одлично место за фабрику или сличан бизнис. То што је близу ауто-пута који ће се тек ту наћи само је предност за будући лакши транспорт робе.
Колико ће плац близу пута вредети зависи од тога шта се по урбанистичким плановима ту може наћи. Када градња пута почне, уз потребну документацију у плановима урбаниста налазе и се подаци о томе где ће бити бензинске станице или мотели и ресторани за освежење. Коме се посрећи да је власник парцеле где је предвиђена таква градња, може дизати цене небу под облаке. Осталима остаје да земљиште продају по нижој цени или да се надају да је ту предвиђена градња индустријске зоне те да ће и цене њихових квадрата да полете.
У Зрењанину још чекају да виде куда ће коридор да прође и када ће градња обећаног пута почети. Зато и цене плацева и другог земљишта нису отишле небу под облаке. Зрењанинци имају стрпљења и оно што су стекли чувају. Плацеви се ретко продају. Један од ређих који агенција „Прагма” има у понуди је на периферији, од тридесетак ари. Цена за ту површину је 20.000 евра.
Највећа потражња за плацевима је у великим градовима. Ту инвеститори пажљиво прате и ужи и шири центар, а и периферију. Цене су разнолике, међутим, инвеститори се труде да власнике плацева, уз које често иде и стара кућа за рушење, плате новосазиданим квадратима. Но, и власници тих некретнина постају све пробирљивији: траже се гаранције, новац. Посебно је то изражено у Новом Саду, где је за нову градњу веома тесно. Зато власницима остаје да преговарају и траже одговарајућу цену, али и квалитет градње.
У Сремској Митровици цена плацева такође зависи од планова урбаниста. Када долазе инвеститиори, и плацеви који се нађу у индустријској зони добијају на цени. Сада није такав случај па се оно што се нуди може купити већ по 10.000 евра. Понуда је слаба, очигледно, ко не мора не нуди плац на продају чека цену.
Власницима плацева и сличног земљишта тако остаје да помно прате шта се догађа на седницама општинских скупштина и осталих органа који доносе прописе који регулишу урбанистичке планове.
Често се многи од њих изненаде када сазнају за коју намену су њихви плацеви предвиђени. Многа од тих сазнања су веома неугодна и нису у складу са жељама и плановима власника, а ни ценом. При томе, општинске власти промене или нове регулације дају на јавну расправу. Међутим, власници често показују веома мало интересовања. Тек када сазнају да је донета одлука која њима не одговара, крећу да је руше, блокирају пут и слично. Тада је за промене обично прекасно. Зато је прва ставка ка доброј цени добра инфоримисаност.
Д. Вујошевић
