У истом период увезено је робе за 7,88 милијарди евра, што представља повећање од 14,4 одсто у односу на исти период прошле године. Дефицит износи 1,79 милијарди евра и већи је за 18 процената него у првих пет месеци лани. Покривеност увоза извозом је 77,3 посто и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 78,0 процената.
Изражено у доларима, укупна спољнотрговинска робна размена је у посматраном периоду вредела 15,02 милијарде долара, што је пораст од 9,6 одсто у односу на период јануар-мај 2016.
Извезено је робе за 6,54 милијарде долара, за девет досто више него у истом прошлогодишњем периоду, а увезено у вредности од 8,47 милијарди долара, што је повећање од 10 процената. Дефицит износи 1,92 милијарде долара и већи је за 13,5 посто у односу на исти лањски период. Само у мају ове године извезено је робе у вредности 1,33 милијарди, односно за 18,7 одсто више међугодишње, а увезено за 1,76 милијарди, или за 19,2 процента више него прошлог маја.
У доларима је мајски увоз вредео 1,46 милијарди и био је већи за 15,4 процента на годишњем нивоу, док је увоз порастао за 15,8 посто на 1,93 милијарде долара.
У увозу, главни спољнотрговински партнери су Немачка, од које смо купили робу у вредности 1,062 милијарде долара, а следе Италија (867,4 милиона), Руска Федерација (715,3 милиона), Кина (674,6 милиона) и Мађарска (394,9 милиона).
Земље чланице Европске уније чине 64,9 одсто укупне размене. Други по важности партнер су земље ЦЕФТА, са којима је остварен суфицит у размени од 760,5 милиона долара. У земље ЦЕФТА смо извезли производе у вредности 1,08 милиона долара, а увезли за 327,1 милион долара. Покривеност увоза извозом је 332,5 посто.
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит са Италијом, Бугарском, Румунијом, Саудијском Арабијом, Словачком, Хрватском и Великом Британијом. Највећи дефицит је у трговини с Кином, због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова и с Руском Федерацијом, због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса. Рачунато у доларима, десезонирани индекс мај /април 2017. године показује раст извоза за 5,2 одсто и раст увоза за 13,1 одсто. Рачунато у еврима, десезонирани индекс мај/ април 2017. године показује раст извоза за 1,9 одсто и раст увоза за 9,2 одсто. Д. Мл.
Највише се извози из Војводине
Највеће учешће у извозу имао је Регион Војводине, 32,9 процената, а у увозу је предњачио Београдски регион са уделом од 46 посто. Највише робе извезено је у Италију, у вредности 975,8 милиона долара, затим у Немачку (826,5 милиона), Босну и Херцеговину (500,7 милиона), Руску Федерацију (368,8) и Румунију (330,5 милиона).
