Према последњим подацима Инфостуда, највећи пад интересовања је за ИТ стручњаке – потражња је чак упола мања него прошле године. Екипа РТС-а је у Националној служби за запошљавање проверавала да ли се лакше запослити са дипломом високе или средње школе.
Жељка Зеленовић Вуковић из Националне службе за запошљавање каже да се највише траже радници у услужним делатностима, грађевински радници и продавци.
Што се тиче високог образовања, тражени су економисти, правници, информатичари, истиче за РТС, додајући да се прошле године запослило доста лекара, али је и даље велики број у евиденцији незапослених.
Тржиште формира цену рада
Последње истраживање Инфостуда показује да је претходне године највећа понуђена зарада за продавца била 250.000 динара, а за комерцијалисте 350.000. Магационери су могли да зараде 150.000, возачи и до 350.000 динара, фризери и пекари 200.000, а за водоинсталатера је понуђена зарада од чак 250.000.
Тржиште рада функционише као било које друго тржиште. Када је смањена понуда неких занимања, а велика тражња за тим занимањима, једноставно се цена рада повећава. У тој ситуацији када немате довољан број радника, радници могу да бирају на које ће место, настаје конкуренција између фирми где се оне надмећу за раднике, рекао је доцент на Економском факултету Марко Владисављевић.
Ко има највеће шансе да нађе посао?
Пи-ар менаџер Инфостуда Милош Турински истиче да имамо стабилно тржиште.
Надамо се да ћемо у овој години одржати ту стабилност и крајем ове или почетком наредне почети са растом. Морамо да децентрализујемо тржиште, побољшамо услове рада, наводи Турински за РТС.
Највеће шансе да добију посао имају нискоквалификовани радници – возачи, бравари, пекари, фризери, водоинсталатери, ауто-механичари, кувари.
Ова занимања су дефицитарна већ скоро десет година. Са средњом стручном спремом највеће шансе за посао имају административни радници и комерцијалисти, затим машински инжењери и електроинжењери.
Дневник/РТС
