Да ли се више исплати самостално припремати зимницу или је куповати већ готову тешко је рећи јер за обе варијанте треба доста новца, али је извесно да се она спрема мање него раније. Суша, која је свакако утицала на скок цена, многе ће можда оговорити од упуштања у припрему зимнице.
Важан фактор при избору без сумње је новац јер се за припрему зимнице мора ођедном купити све, а суме неретко прелазе и неколико хиљада динара. Наиме, на пијацама је за килограм актуелног воћа и поврћа потребно најмање 50 динара. Када куповина премаши десет килограма, што је најмања количина при припреми за зиму, из новчаника треба извадити доста новца.
Било како било, они који планирају да припремају сада актуелну зимницу – парадајз, паприку, џем... мораће прилично да одреше кесу. Наиме, килограм црвене паприке, за ајвар или салату, кошта од 70 до 100 динара, док је килограм бабуре око 50 динара. За сада је, кажу на пијаци, продаја осредња, мало ко купује више од пет килограма, али се надају да ће ускоро бити и више купаца и боља продаја. Слично је и кад је реч о парадајзу – цена је око 50 динара, а исто толико кошта и сок од свежег парадајза, који домаћице после докувају. Цена футошког купуса за сада је изузетно висока – килограм кошта и до 60 динара, али још није време за припрему тог поврћа па се са сигурношћу може рећи да ће бити јефтиније. Килограм кајсија је око 100 динара, док су брескве нешто јефтиније и, у зависности од квалитета и врсте, коштају од 50 до 100 динара. Килограм шљива је од око 60 па до око 80 динара. Дакле, за десет килограма паприке потребно је, у просеку, 800 динара, парадајза око 500, шљива око 800... односно око 2.000 динара. Треба рећи да то улагање није једино јер има још трошкова – со, шећер, уље, сирће, струја, или неки други енергент, и време потребно за припрему. Уз то, те количине нису довољне за потребе четворочлане породице па се тиме и трошкови блага у шпајзу повећавају.
За разлику од домаће зимнице, они који је не припремају а желе је на трпези, оду у продавницу. То јесте и брже и лакше, али је велико питање да ли је повољније пошто је за теглу ајвара (индустријски произведеног), у зависности од грамаже и произвођача, потребно од око 200 динара па навише, а слична је и цена печених и барених паприка. На тржишту се већ дуго ти производи могу наћи и с етикетом „оригинал” или „по рецепту наших бака”, али су тада и цене далеко више – за 680 грама домаћег ајвара потребно је око 600 динара.
Слична рачуница је и код парадајза или yемова. Литар парадајза различитих произвођача је од око 100 динара па до око 150. Толико новца потребно је и за литар који домаћице саме припремају, али без неопходних зачина, уложеног времена и кувања, па зато и не чуди да они попут домаћег производа коштају и више од 200 динара. За теглу џема од различитог воћа потребно је око 200 динара, али је за оне произведене по традиционалној рецептури потребно и око 500 динара, па није необично што се, готово по правилу, продају у теглицама мање грамаже.
Због тога би се могло рећи да, иако новац јесте важан, није пресудан приликом одлуке да ли припремати зимницу или је куповати у радњама. Пресудан је укус, домаћа производња и припрема за породицу.
Д. Млађеновић
Све мање домаће припреме
Куповање воћа и поврћа на велико и припрема зимнице већ одавно нису исти као некада, када је готово свака домаћица на тај начин дочекивала зиму. Чак је и у односу на пре двадесетак година много другачије јер су понуда и избог свежег воћа и поврћа, као и оног смрзнутог, далеко квалитетнији него раније, слично је и с прерађевинама од воћа и поврћа, а и навике су се измениле. Иако има оних који и даље припремају зимницу, све их је мање и своди се, углавном, на свега неколико тегли ајвара, џема, компота, флаша парадајза...
