Како је истакао, рате на стамбене кредите повећале су се у односу на јануар због усклађивања са актуелним вредностима Еурибора, што се одразило на месечне обавезе које се плаћају.
Наравно да нико не воли поскупљења и повећања. То су повећања трошкова и то нас је задесило, а резултат су монетарне интервенције централних банака које треба да зауставе инфлацију. Ако је нешто позитивно у овој причи - то је да се инфлација зауставила и кренула да се спушта, али очигледно недовољно да би централне банке тек тако одустале од повећања референтних каматних стопа, навео је Васић.
Према његовим речима, инфлација брзо порасте, али споро одлази из наше привреде. Како каже, она тренутно пада, али би тек 2025. године могли да очекујемо да дође на 2% и до тада мора да постоји режим рестриктивне монетарне политике.
С друге стране, када много стежете каиш, онда успоравате привредну активност. Ако су цене капитала и новца високе, ви одустајете од куповине или смањујете куповину. Ви тако успоравате инфлацију, али неко неће продати неки производ или ће га продати у мањој количини, истакао је Васић.
Према Васићевој оцени, храна је та која прави велики притисак на инфлацију и наше буџете. Како каже, Народна банка Србије ради добар посао, уз мере Владе да се побољша понуда и да се поспеши пољопривреда како би производи били доступнији и цене се обориле.
Када је реч о оптерећењу које повећање стамбених кредита представља за грађане, Васић је подсетио да је НБС мерама с краја прошле године предвидела могућност да свако ко осећа потребу да продужи период трајања кредита и тако начин смањи месечну рату - може то да учини. То јест, да неко то иницира сам или да то иницира банка.
То је рецимо продужетак готовинског кредита до три године, а стамбеног до пет година. То треба користити само у изузетним случајевима зато што самим продужавањем периода трајања уговора ви плаћате више камате у тоталу. Можда ће у овој ситуацији значити некоме да смањи рату за 30, 40 или 50 евра и да вам то остане у буџету, а да временски продужите. Водите рачуна да продужавањем плаћате и већу камату у тоталу, рекао је Васић.
Према његовим речима, савет који се нуди у овој ситуацији јесте да се повећају лични приходи или смање лични трошкови.
Ако можете да нађете неки додатни извор прихода, да зарадите, то је једна мера. Друга је да погледате све ваше трошкове које имате месечно и чега би се могли одрећи - да смањите тај трошак. Ако сте раније нечег куповали три - сада можда два, саветује Васић.
На питање да ли је сада добар или лош тренутак за узимање стамбеног кредита, Васић је одговорио да је то ствар процене сваког од нас, али да треба имати на уму да су камате тренутно високе.
Како каже, нада се да ће крајем 2024. године, евентуално у 2025. години камате почети да падају, тј. да ће се то десити чим инфлација буде око два-три одсто годишње и тада поново дође талас повољности када се може узети кредит са варијабилном каматом.
