Сезона пива је већ увелико почела, а пивари саопштише да расте производња и потрошња, после година стагнације. Прошле године у Србији је произведено пет милиона хектолитара пива, речено је у Бачкој Паланци, а потрошња порасла са пређашњих 60 на 65 литара по становнику. Наше пивопије су се изједначиле са озбиљним европским потрошачима. Како се појачао цуг овдашњим љубитељима пива тако се повећао и асортиман. Убедљиво најдоминантније је пиво из великих пивара, пар процената због избирљивих потрошача чине увозна пива, али за пар година појавило се 70-так крафт (малих) пивара које праве специфична пива и имају своје муштерије. Тако у пиварској индустрији Србије директно и индиректно ради око 15.000 људи, а пиваре су прошле године потрошиле 134 милиона евра на робу и услуге како би могли да производе и продају пиво у Србији и иностранству. Поносни су и на локане добављаче преко којих су обавили око 80 одсто набавки. Наглашавају да су чланице Удружења у протеклих 12 година инвестирале више од 260 милиона евра у локално тржиште, а Владимир Вава, председник УПС додао је да пиваре значајно пуне и буyет Републике Србије.
Дефинитивно пиво се производи од јечменог слада, а то је исклијали јечам који садржи ензиме потребне за разградњу скроба и протеина, омогућавајући добијање пивске сладовине која ће касније, врењем, дати пиво. Поред јечма састојци пива су несладовине, односно житарице, вода, хмељ и пивски квасац. У Бачкој Паланци производи се слад од 100 одсто домаћег јечма. Слад има четири фазе прераде, објаснио је Борислав Араца, домаћин и директор највеће сладаре у земљи, а почиње се чишћењем и сортирањем зрна јечма, па мочењем јечма, клијањем зрна и сушењем пиварског слада. Техологија каже да пиварски слад представља исклијали, а потом осушени и од клица ослобођени јечам. За пиварски слад се каже да представља душу пива, јер од особина слада зависе арома, укус, боја, трајност и пенушавост пива (кажу да је најкорисније пиво пити са пеном). То је стручни део технологије справљања слада и пива, али за широку потрошачку популацију пивопија можда је интересантно шта су у Бачкој Паланци препоручили произвођачи пива када је реч о храни која најбоље иде уз пиво. Кажу да вишевековна традиција стоји иза комбиновања пива и хране, па постоје и различити начини конзумирања - као аперитив, за време јела или након јела. Овоме додају боје, укусе, количину алкохола и ароме, температуру конзумирања и прилику у којој се испија. Тврде да се пиво може комбиновати готово са свом храном, било да је реч о месу, риби, укисељеном или свежем поврћу, разним сиревима, чак и са десертима.
Крекери и колачи са пивом
Пивари су за домаћице чак и спремили рецепте како би справљале, на пример, крекере са пивом, пивске уштипке, роштиљ из маринаде, посни колач са пивом...
За крекере потребни састојци су: 1 јаје, 450 грама брашна и прашак за пециво, 2 дл уља, 1,6 дл пива, за премазивање 1 јаје и сусам. Замесити тесто од наведених састојака и оставити да одмара око 30 минута. Растањити оклагијом и помоћу разних модлица вадити жељене облике. Премазати умућеним јајетом и посути сусамом, те пећи на 250 степени. За пивске уштипке потребна су 2 јајета, 3 дл пива, 300 грама брашна, пола кашичице соли и 200 грама сира. Роштиљ из маринаде може да прође са два килограма пилећег или свињског меса, 4 дл пива, две кашичице соли, 4 кашичице сувог биљног зачина, једна кашичица зачинске паприке, пола кашичице бибера, 1 дл уља, једна веза першуна, 4 чена белог лука и главица црног лука. Треба да одстоји најмање два сата пре стављањ на роштиљ. За посни колач потребно је пола литре пива, 2 чаше шећера, 2 чаше млевених ораха, 4 чаше брашна и кесица прашка за пецифо, а касније је потребно, по жељи, 10 кашика џема и 50 грама млевених ораха. Када се све сједини треба да одстоји 20 минута, а затим на 200 степени пећи 30 минута. Печен колач премазати џемом, али одмах након вађења из рерне, па посути млевеним орасима.
Пиварци предлажу неке од намирница и јела која се савршено допуњују са пивом. Светло, лагер пиво иде са зачињеном храном, бургерима и салатама. Пшенична пива иду са зачињеном храном и воћним дезертима. ИПА пива иду са стејковима, роштиљем и мексичком храном, а амбер, ЕЈЛ пива са пицом, прженом храном и димљеним месом. Тамни лагер иде са пицом, бургерима и куваним месом, а браон ЕЈЛ пива са кобасицама, сушијем и рибом. И није ту крај, јер портер (јако тамна) пива иду са морском рибом и десертима са укусом кафе, а стоут, исто тамна пива, са чоколадним десертима, шкољкама и мексичком храном. Али, ни ту није крај, јер пиво може бити и састојак у припреми хране. Они који производе пиво кажу да се оно сматра и за праву течну храну због састојака који се користе у његовој припреми. Веле да се пиво може користити као састојак за припрему укусних јела, од пређела до десерта.
Милош Суџум
