Пљуште жалбе радника због злостављања на послу

– Прошле године Агенција за мирно решавање радних спорова примила је 173 захтева за решавање индивидуалних радних спорова – изјавио је за „Дневник” директор те агенције Миле Радивојевић,

објашњавајући да се највећи број захтева односио на злостављање на раду. – Од укупног броја пристиглих захтева највећи број спорова је поводом злостављања на раду – 64, поводом исплате материјалних потраживања из рада, као што су јубиларне награде, превоз, исхрана и регрес – 86, а поводом отказа 18. Пошто је услов за вођење поступка пред Агенцијом добровољан приступ страна, од 173 предлога решен је 81 спор, од чега 27 поводом мобинга, 52 поводом јубиларних награда, превоза, регреса или исхране и само два поводом отказа. Недобијање сагласности за спорове поводом отказа може се објаснити страхом послодаваца од утврђивања незаконитости отказа у року од месец дана и уверењем да ће отпуштени због високе цене судских трошкова током дугих поступака одустати од тужбе.

Пред судовима у Србији води се три милиона спорова, од чега је чак 46.000 радних. Уз то, ваља напоменути да се многи радници који месецима не примају плату, превоз, регрес, топли оброк… не обраћају суду јер за то немају пара. За њих је Агенција за мирно решавање радних спорова много брже али и бесплатно решење, али неспорна је чињеница да велики део радника чак ни не зна за њу нити како може да се на једноставнији начин заштити.

Наш саговорник указује на то да радници у Србији нису свесни могућности Агенције за мирно решавање спорова, као ни његог значаја у брзом решавању насталих несугласица с послодавцем.

– Запослени и послодавци могу у потпуно бесплатном поступку, вођеном од стручног арбитра, одабраног на јавном конкурсу од СЕС-а, за само месец добити правоснажно и извршно решење. Треба напоменути и то да је изменама Закона о раду Агенција изгубила нека права из радних спорова која је пре имала, а пре свега отказ, исплату и уговарање минималне зараде. По измењеном Закону о раду, платни листић је постао извршна исправа па за нас ту нема посла, али смо и даље надлежни за све спорове око накнаде за исхрану, превоз, регрес, јубиларне награде, дискриминације на раду и мобинг – рекао је Радивојевић.

Цео поступак пред Агенцијом не само да је брз већ је и бесплатан. Процедура подношења захтева је једноставна јер радник то може учинити лично или писменим путем, а може и имејлом, поштом или факсом. После три дана Агенција за мирно решавање радних спорова поступа и обраћа се другој страни спора с предлогом и након изјашњавања, он се враћа Агенцији. Након тога, обострано се бира миритељ и арбитар и, уколико не постоји сагласност радника и послодавца, директор Агенције одређује миритеље. Када се у индивидуалном спору, у року од само месец, донесе решење, оно је правоснажно и извршно, док се колективни поступак завршава препоруком или споразумом који је обавезујући за обе стране.

Љ. Малешевић

 

Мобинг треба истражити

Из броја захтева примљених прошле године, готово половина од укупног броја, јасно је да се радници све чешће Агенцији за мирно решавање спорова обраћају због мобинга. Разлога за то, по Радивојевићевој оцени, има, али би Србија морала да направи опширнију анализу која би тачно показала зашто је он све присутнији.

– Мобинг је стални пратилац транзиције и приватизације и зато је добро што имамо посебан закон који подиже свест – прво запослених о давно заборављеном праву на достојанствен рад, а потом и послодаваца – о томе да је он кажњив и штетан јер битно смањује продуктивност мобираног радника. Узроци мобинга могу бити емоционални и стратешки, али за одговор је потребна шира анализа – закључује Радивојевић.

EUR/RSD 117.4966
Најновије вести