Овог поврћа је на нашим њивама све мање, јер за сетву треба доста новца, потом и великог труда док не доспе да се скида. Рачун повртарима кваре и увозници који обарају цену јефтинијим пасуљем купљеним у иностранству.
Они који га раде навелико све обављају помоћу машина па им не требају сезонски радници, што им у извесној мери смањује трошкове производње, премда ни механизација за пасуљ није јефтина.
Повртари који нису одустали од пасуља кажу да га ове сезоне неће бити довољно за домаће потребе и да ће бити скуп.
- Прошле године под пасуљем смо имали посејано приближно 8.630 хектара и добили око 8.000 тона овог поврћа, па је просечан принос био мало мањи од тоне по хектару. Домаћи повртари највише сеју сорте галеб и балкан - бели пасуљ и златно жути пасуљ, а од старих сорти сеје се градиштанац и тетовац- казао је за „Дневник” мастер инжењер асистент на Пољопривредном факултету у Новом Саду Ђорђе Војновић.
Према подацима Привредне коморе Србије лане смо увезли скоро 14.410 тона пасуља и потрошили око 14,8 милиона евра. Највише смо га куповали у Киргизији - око 5.480 тона и платили 5,6 милиона евра, каже Војновић. Из земаља ЕУ највише пасуља нам је стигло из Бугарске око 2,4 тоне и из Пољске око 2,2 тоне, а тај увоз укупно нас је коштао мало више од 5,6 милиона евра.
Лане је, како за „Дневник” каже велики произвођач пасуља Синиша Арсић из Сирига, после жетве брзо продао целокупан род.
- Очекујем да ће тако бити и ове – каже Арсић и подсећа да је лањска година упркос суши била боља за пасуљ него ова. - Прошле године смо недостатак влаге надокнађивали заливним ситемима, док ове године за то није било потребно, али упркос честим кишама током пролећа стигло је сувише јако сунце и пасуљ је ођедном сазрео за жетву.
Повртар из Змајева Прокица Кобиларев задовољан је приносом градиштанца којег сеје годинама.
У добрим годинама, навео је, пасуља може бити и више од три тоне по хектару, али истовремено добити и само 200 килограма по хектару.
- Приноси зависе од климе, примене агротехнике и земљишта на којем се сеје. Највише му прија ред кише, ред сунца, али такве идеалне времске услове тешко могу да се уклопе током сетве и сазревања - наглашава Кобиларев. Њему после жетве следи да пасуљ пребере и нађе купца. Још каже није кренуо да разговара са њима, али их све познаје пошто је дугогодишњи произвођач, али и он, истиче, да пасуља неће бити одвише и да ће имати лепу цену. Лане је навелико коштао 300 динара килограм и очекује да ће то бити најнижа цена навелико и ове године. На пијацама стари пасуљ сада се продаје за око 500 динара килограм.
З. Делић
