Танасковићева је то рекла током излагања на округлом столу о одрживој пољопривреди и агри-теку, у оквиру Форума за пословну и научну сарадњу Србије и Италије и нагласила да су нека модерна решења у пољопривреди пре десетак година била потпуно незамислива.
„Трактори без возача, надзор засада из дронова или замена радне снаге у пољопривреди роботима, била је потпуно научна фантастика. То је било нешто што свакако није било могуће замислити у тим годинама, а данас су то нормалне ствари”, рекла је Танасковић.
Истакла је да ће управо модернизација то чему Србија тежи и где улаже „изузетно велика средства”.
„Пружамо подршку научним институцијама. Пре свега БиоСенсу као једном од првих института у Србији који се бави паметном пољопривредом. Увелико радимо на аутоматизацији противградних система, која знатно доприносе заштити наших усева”, навела је Танасковић.
Дигитално доба на њиви
Заменик генералног директора италијанске федерације за производњу пољопривредних машина „FederUnacoma” Фабио Рићи рекао је да су дигитализација, роботизација и електроника будућност пољопривреде.
Истакао је да је применом дигиталних технологија могуће смањити коришћење ресурса, пестицида и енергетских ресурса како би се усеви заштитили, али и како би се постигла одржива и квалитетнија пољопривредна производња.
Додала је да је Србија покренула изузетно значајан и велики пројекат - еАграр. „Ми комплетну пољопривреду дигитализујемо, а примарне произвођаче дигитализујемо први пут. Први пут пољопривредни произвођачи, мимо прерађивача, имају прилику да од државе добију 50 одсто поврата инвестиције коју раде. Акценат државе је на пољопривреди”, рекла је она. Додаје да је да ће еАграр покренути српске пољопривреднике да у већој мери користе страна средства која су намењена модернизацији и дигитализацији у пољопривреди.
„Држава прати све технологије које се развијају у свету и издваја средства за то, али све више је и заинтересованих примарних пољопривредних произвођача који желе та средства да користе”, истакла је Танасковић. Она је оценила да ће еАграр решити највећи део проблема који данас имају примарни пољопривредни произвођачи, али и држава која у многим пољопривредним гранама мора да балансира, јер тренутна производња не задовољава потребе потрошње која тренутно постоји.
„Негде лутамо шта је то конкретно где би требали да инвестирамо. Шта је то конкретно што би требали да унапредимо како би наши примарни произвођачи и прерађивачи имали бољи амбијент пословања и интерес ма коју пољопривредну грану да су изабрали”, наводи Танасковић.
Нагласила је да је пољопривредна земља у Србији изузетно плодна и да је се „Србија кроз историју одувек бавила пољопривредом”. „То је нешто што ми сада покушавамо да вратимо на први степен приоритета. Да покушамо да вратимо младе. Млади су ти који, дефинитивно, имају амбиције да иду у правцу дигитализације”, рекла је Танасковић и додала да управо млади желе да се развијају и да се помере од оних стандардних метода рада, које су, како је рекла, њихови преци примењивали.
З. Делић
