Добар пазар произвођача расада из Кикинде

Парадајзу, папричицама и другом поврћу из сопствене баштице ове сезоне враћају се многу који имају окућнице, али су одавно навикли на снабдевање на пијацама и маркетима, а у малом баштованлуку су решили да се опробају и они који никада нису заливали и окопавали поврће.
е
Фото: Приватна архива

То потврђују произвођачи расада и повртари из Кикинде, који су захваљујући епидемији коронавируса, направили и још увек праве добар пазар, јер је велика потражња сезонског расада поврћа, управо од малих хоби баштована...  

Повртар Радован Ђукин под пластеницима има више од 1.000 квадрата, указује  да је производња и сама продаја расада мукотрпан „црначки“ посао уз велика улагања.

- Нешто од расада се сеје већ крајем године у децембру, па је у зимском периоду потребно грејање, а готово пет месеци чекамо да расад буде спреман за продају - казује Ђукин. - Трошкови производње расту, док цене расада већ годинама стагнирају, али уз повртарство вреди се бавити расадом и када није овако појачана потражња као овог пролећа. Мада, када је кренула епидемија, мислио сам да ове сезоне нећемо ништа продати. Ипак, много расада смо продали од куће, јер су се деца потрудила за оглас на интернет пијаци, пошто сам ја „неписмен“ за те ствари.

Долазе и купују расад људи које Ђукин до сада никада није видео, посебно они који нису заробљени у становима, него имају куће и дворишта.

- Сви говоре да не знају шта да раде, нису се једно време бавили баштованлуком, имају сада времена, па да не дангубе. Питање је како ће бити после, јер није довољно само расадити, него и неговати засађено, поготово што је доста оних који до сада никада нису садили и башту обрађивали. Дај боже да људима успе све. Ако им успе, онда ћемо ми касније имати слабију продају поврћа из наше производње, али шта је ту је. Поред сезонског поврћа бавимо се и прерадом, спремамо ајвар и туршију и кисели купус за зимницу.         

Као у сваком послу, и у производњи расада поврћа потребно је улагати много труда, а поверење муштерија се стиче годинама.

- Расад је зелен и леп када се изнесе на тезгу, није исто као када се купују јабуке, кромпир или купус, јер ако вам се свиди по изгледу купите или не купите. Расадом су се бавили отац и деда, тако да људи имају поверења. Производњу расада заснивамо квалитетним семеном, 70 посто су холандска која су мало скупља, али су се показала као добра - констатује Ђукин.

Владимир Жеравица, који је покренуо онлајн пијацу у Кикинди, потврђује да је овог пролећа расад имао изузетно прођу, па је све продао до првомајских празника. Уз старе муштерије, било је пуно нових из Кикинде, али и оближњег Руског Села, пошто тамо четвртком излази на пијацу, па су и они долазили.

- Да ли је то због тога што су људи затворени у кућама па им је досадно, или из практичних разлога размишљају о снабдевању поврћем за сопствене потребе видеће се. Већина људи који су куповали расад су били они којима је то први пут. У контакту сам са свим произвођачима расада и сви кажу да не памте овакву годину, да је тако ишао расад. Повртарством се са мојима бавим од малих ногу, а расад производим седму годину. Има сезона када вреди, али и када је рачуница слабија, када се расад даје будзашто, само да се прода да не пропадне. Цена је овог пролећа добра, домаћи хибриди продавани су по 50, а холандски по 60 динара. Битан је квалитет семена и у чему се заснива производња, да ли са супстратом или прегорелим стајњаком. Ми радимо све у супстрату и битно је да расад не оде јако у висину, да су биљке стабилне и код примања нема проблема.Траженији је и бољи мањи расад, јер уколико је расад висок код парадајза онда прва родна грана буде тек на метар, пошто биљка иде у висину и до два - два и по метра, па се изгубе две-три родне гране - објашњава Жеравица, који има два пластеника од по 240 квадрата и намерава да прошири са још два мања...

Ђурица и Љиљана Јоргин наглашавају да је произвести расад компликовано и тешко, уз пуно улога, али да је ова година изузетно успешна.

- Од када се бавим повртарством и расадом три деценије, никада нисам доживео да се до 1.маја расад скоро распрода - задовољан је Радован Јоргин. - Увек је продаја почињала од 20. априла па ишла до 1.јуна, а сада смо већ распродали сав расад парадајза у чашама. Можда је сад разлог епидемија коронавируса, јер свако ко има парче земље размишљао је да боље да посади из бојазни, хоће ли или неће бити пијаце.

Пољопривредно газдинство Јоргин има више пластеника, у два су узгаја расад, у осталим се узгаја рано поврће, а под ведрим небом заступљене су купусњаче, празилук...

Ђурица предочава да бављење повртарством није лак посао, а оно што се произведе већином се прода за тезгом на градској пијаци и од куће.  

- Ко ради у повртарству јако га брзо заболе леђа и зглобови, сустиже реума, руке су испуцане, јер је све ручни рад - објашњава тежину бављења повртарством Ђурица Јоргин. -  Свака семенка посебно мора да прође кроз прсте. Повртарство је јако тежак посао и мало људи то ради навелико, а и наши родитељи су се бавили повртарством. У Кикинди нас који се озбиљније баве повртарством могу се избројати на прсте једне руке, остали који су присутни на пијаци су препродавци. Код повртарства је јако велико улагање у супстрат, контејнере, семенке. Припрема земљишта у пластенику почиње још у октобру и новембру, за расад ране паприке. Користимо углавном увозна хибридна семена, али и домаћа, оно што се највише тражи. Када се за семенку да 12 до 16 динара, она мора да буде у супстрату, мораш све да јој даш да расад буде квалитетан. Мора се пластеник и грејати, има ту триста чуда док се у пластенику расад зазелени, а када све озелени, када се расад почне тражити, све се заборави, добије се морал да радиш даље. Оно што се уложи у производњу, ипак се врати, уколико не дође нека олуја да направи штету на пластеницима. Увек радимо под ризиком, дуне јак ветар и ако не стигнеш да затвориш, оде све у пропаст, а зими када падне снег такође зна да буде невоље.  

        Милорад Митровић

 

EUR/RSD 117.5796
Најновије вести