Жетва раних хибрида сунцокрета почела ових дана у Јужном Банату а очекивани приноси између 3 и 3,2 тоне по хектару.
" Сунцокрет је на око 220.000 хектара, што је довољно за наше прерађиваче и стандардно да извеземо нешто преко 100.000 тона. Цену сунцокрета код нас пре свега одређује понуда и тражња на међународном тржишту. За произвођаче добро да постоји конкуренција јер су поред уљара ту и извозници", рекао је он.
Уљаре знају да не смеју дозволити да остану без сировина, и традиционално подигну цену за динар до два по килограму, изнад извозне цене, па је тек оно што остане после њихових куповина предмет извоза.
"Ако би сада на основу светске цене формирали цену на домаћем тржишту, она би са порезом за произвођаче требала да се креће између 32 и 35 динара по килограму", сматра Саковић.
За кукуруз ово је године скоро идеалних временских прилика па Саковић очекује да род кукуруза буде већи од 10 до 20 посто у односу на претходну годину.
"Треба очекивати 8,8 тона по хектару, или преко девет тона - то ће бити апсолутни рекорд за Србију", каже он.
Србија има готово милион хектара под кукурузом а род ће бити преко осам милиона тона па се може очекивати извоз од 3,5 милиона тона.
Саковић је оценио да је година и за пшеницу биља боља од очекивања посебно по питању квалитета.
"Нико не би требало да буде разочаран. Цене нису биле лоше, кретале су се између 18 и 19 динара по килограму, а пољопривредници су очекивали као и увек нешто више", каже он.
Просечан принос пшенице био је преко 4,5 тона по хектару, што ће са прелазним залихама омогућити не само да се задовоље домаће потребе него и да се реално од 1,5 милиона тона извезе 1,3 милиона тона.
