За укупну прераду и потрошњу по домаћинствима у Србији се закоље током године највише 86.000 различитих категорија говеда, а понуда је већа од 250.000 грла. Наша домаћинства током године по члану потроше највише четири килогама говеђег меса. По овим подацима, самодовољност представља озбиљан проблем за сточарство и очигледно је потребно што пре пронаћи извозне путеве, јер без тога ће већина фармера одустати од овог посла. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде успело је да у три наврата, уз помоћ Државних робних резерви, спроведе размену јунади за меркантилни кукуруз. По том моделу фармери су успели да за килограм живе јунади добију од 2,1 до 2,35 евра, наводи Агропрофит.
Након недавно обављене размене јунади за кукуруз, према списковима пријављених фармера, иако је кланицама испоручено око 3.000 јунади остало је још око 6.000 без изгледа да ускоро буду испоручени. Међутим, већ су пристигла и нова утовљена јунад и тренутно се за тржиште нуди више од 12.000 квалитетних грла. Овако велику понуду кланичари и накупци користе за умањење цене живе јунади и најквалитетнију робу плаћају 1,85-1,90 евра (сименталац), а црно белу расу 1,6 евра, што су и најниже цене за последњих пет година.
Велике количине јунади за извоз нуде Хрватска, Босна и Херцеговина, као и Пољска, док Мађарска извози и даље лакшу јунад (до 400 килограма) у Турску и Израел. Извоз у Кину и Турску из Србије је потпуно стао, а симболична испорука јунади из Србије иде у Италију и Уједињене Арапске Емирате. Купци из Кине не купују више јунетину у Европи, наводно због КОВИД 19 и прешли су на тржиште у Бразилу, наводи у саопштењу “Агропрофит”.
Ово удружење указује да ће криза у продаји јунади, према проценама кланичара и трговаца у ЕУ, потрајати до краја септембра, када се очекују да ће откупна цену бити од два до 2,2 евра живе ваге, и када се очекује и значјан скок цена јунећег меса у Бразилу и Аргентини. Поједине земље су ових дана обуставиле продају товног подмлатка управо због ових очекивања.
З. Делић
