Кајсије и трешње најгоре прошле на мразу

“Снег, мраз и ниске дневне температуре ове седмице десетковаће овогодишњи род касјија и трешања, док ће остало коштуничаво воће успети да се извуче из хладног мартовског таласа”, каже проф. др Зоран Кесеровић.
Ćudi zime naškodile voću  Foto: Dnevnik.rs
Фото: Ћуди зиме нашкодиле воћу  Фото: Дневник.рс

И лане је мраз нашкодио кајсијама па су и овогодишње ниске дневне температуре поука да кајсије, али и трешње, не вреди садити у равници већ на надморској висини изнад 200 метара.Професор Кесеровић каже да у Панонској низији успевају вишње, јабуке и лешници и да се треба окренути том воћу уколико се планира производња на велико.

“У Војводини је кајсија измрзла и до 80 одсто, а од хладноће је страдала и у ужим деловима Србије”, каже проф. др Кесеровић.”Очекује се да ће кајсије ове сезоне бити веома скупе и да ћемо убрати свега од 10.000 до 12.000 тона. И лане је мраз оштетио касјије, такође у марту, па их је исто било мало на тржишту.”

У Панонској низији успевају вишње, јабуке и лешници и треба се окренути том воћу уколико се  планира производња на велико

Трешње су, у зависности од сорте, оштећене од 35 до 90 одсто, а изненађује да су страдале и поједине сорте шљива, али знатно мање – мраз је воћњаке са засадима тог воћа ошетио око 30 одсто.Како каже проф. др Кесеровић, забрињавају најаве метеоролога да још није крај зиме, и да се очекује да зима покаже ћуди, што ће имати последице и по коштуничаво воће.


Мало осигурано

Нажалост, понавља се стара прича јер је марз по ко зна који пут покренуо питање и штете и надокнаде, то јест осигурања усева.Иако прецизних података нема, по проценама осигуравајућих кућа, осигурано је само око десет одсто онога што расте на нашим пољима, а то значи и на њивама, и у воћњацима, и по виноградима. Да је то премало не треба ни говорити.


Последице зиме одразиће се и на поврће.“Временске неприлике неће утицати на млади лук и зелену салату уколико су посејани на отвореном, премда је велика влага, па ће требати бар недељу дана да се земља просуши”, каже председник Друштва војвођанских повртара проф. др Жарко Илин.”Међутим, сетва поврћа касни због недаћа с временом.

Време је сетве грашка  али је ретко ко успео да га посеје. Требало је да се крене и у садњу мркве, лука, першуна, али и кромпира, међутим, те послове на њивама су одложили снег, суснежица и велика влага па су пролећни радови у повртарству у великом заостатку. Садња кромпира је требало да се заврши половином априла, а посао није чак ни почео, премда би кртолу повртари у бразде требало да стављају од половине марта.”       

З. Делић

EUR/RSD 117.5738
Најновије вести