На првом месту им је да се намире дугови, тамо где су се задуживали, да би се њиве могле обрадити и засејати.
У сетвеној структури су још кукуруз и сунцокрет, који су ових дана ожеднели, жељни кише и освежења, а поврх ратарства пордица Руски се бави и товом свиња.
- Под јечмом је било око 15 катастарских јутара, просечан род је 2,2 тоне по катастарском јутру. Цена јечма је изузетно мала. Оно што сам на почетку жетве предавао било је по 36 динара за килограм, па је пала на 34 динара и сваким даном се смањивала. Због тога смо били у дилеми да ли да робу лагерујемо у амбару или да је продајемо. То је нама у време жетве увек проблем, што се никада не зна шта ће нас снаћи у време жетве - каже Марко Руски.
Он потсећа да су улагања у овогодишњу производњу била знатно већа него раније, због поскупљења вештачких ђубрива, горива и свега што треба дати усевима.
- Ми смо сви на неки начин задужени. Доспевају обавезе да платимо дугове према банкама или задрузи за преузети репроматеријал. Наизглед добијамо већу своту пара али ми у суштини не добијамо ништа, најчешће остајемо на нули, или идемо у минус - предочава Руски.
Суша је узела данак па је уљана репица на парцелама газдинства Руски родила свега 1,2 тоне по јутру, а и ту је цена испод очекивања.
- Јечам и уљану репицу сам испоручио суботичкој Земљорадничкој задрузи “Салаш 024” јер са њима сарађујем. Увек тако практикујем, да када се убере летина, где сам дужан, тамо дајем робу. Јер, данас ником више не можеш веровати. Тамо где сам дужан, ако ми и не плате одмах, увек се нађе начин да се некако искусурамо - каже Руски.
Због суше подбацио је и род хлебног зрна на 70 јутара, па према рачуници Руског, свака цена испод 50 динара по килограму, значи губитак.
У газдинству Руски у турнусу тове 170 свиња, а као и све који се баве сињогојством, жале се да их погађа нестабилност тржишта.
- Никада не знаш за коју цену ћеш продати товљенике и то је велики проблем. Данас је овако, сутра онако. Били смо и велики товљачи бикова, али смо од тога док сам жив, занавек одустали. За то имам разлога, јер смо имали проблема са болесном телади коју смо добили, па је од 32 грла 11 угинуло. То је било веома лоше искуство које нас је скупо коштало. Пре две године смо се окренули тову свиња јер је бржи обрт средстава, некада се добија, некада је са губитком, али у једном пољопривредном газдинству добро је ослањати се и на сточарство. Међутим, ми који имамо доста сопствене земље суочавамо се са проблемом, јер не можемо да конкуришемо за закуп државне земље - указује Руски.
Закуп земље у овом крају је 200 до 250 евра по јутру или или 1,2 тоне пшенице. Марко Руски напомиње да се и код узимања земље у закуп нађе нека рачуница јер, како вели, треба радити и увек се борити, да се што више постигне.
Текст и фото: Милорад Митровић
