Директор “Греде” мр Драгутин Ковалик објашњава да раде матичење и селекцију у сточарству, што им је и основни програм, али држе паорима стручна предавања и промоције из области сточарства.
Увидели су пољопривредници из Башаида да су им “злата вредни” савети и услуге које им пружа ЗЗ “Греда”, па због тога има све више захтева пољопривредних газдинстава за сарадњу.
- У пружању стручних савета обухватили смо технологију исхране и технологију држања стоке, зато што на нашем терену немамо довољно услова да би могли да финансирамо производњу, него само пратимо услужне потребе газдинстава од регистрације, матичења и окупљања на предавањима. Моментално имамо око 260 задругара, све више имамо већих произвођача а смањује се број малих пољопривредних газдинстава, јер сама политика аграра иде у том правцу.
Задругари “Греде” су, како вели Ковалик, пољопривредна газдинства мешовитог деловања јер имају ратарску и сточарску производњу.
- Желимо да пратимо веће произвођаче када је у питању едукација, од здравственог стања, селекције, исхране... и у току године их окупљамо, дајемо им стручне савете, поготово када је у питању говедарска производња, јер ту имамо око 2.000 грла, започели смо и у овчарству где је око 1.000 грла. Код говеда је уматичено око 90 посто, а код оваца око 70 посто, што је итекако битно за остварење субвенција - додаје наш саговорник.
Ковалик вели да су инсистирања произвођача да се створе услови у промету, нарочито у промету приплодног материјала јер, како указује, тим прометом мало ко хоће да се бави, чак ни берза нема иницијативу да се унутар задруга оснује неки промет приплодног материјала.
Захваљујући досадашњем раду ЗЗ “Греда” са фарми задругара приспева одређен број квалитетних приплодних грла која се нуде тржишту.
- Ми немамо фарме типа новокомпонованих великих газдинстава, него су то углавном газдинства која су сопственим улагањима дошли до увећаног капитала у сточарству – потсећа Ковалик. - Мотив оснивања ове задруге је била иницијатива једног броја коопераната да укидањем задруге у селу да се оснује једна таква задруга која би их пратила у сточарској производњи. У Башаиду су биле две задруге, у то време су биле затворене, отишле су у стечај, па су кооперанти остали без праћења у производњи. Сада се појављују такве задруге које прате и ратарску производњу.
У ЗЗ “Греда” потврђују да задругарство може да се утемељи и опстане и на новим односима, без да се располаже ораницама, фармама и механизацијом, него се и знањем и стручним саветима може итекако помоћи задругарима да унапреде своја газдинства.
- Сва наша иницијатива је код задругара, јер се они повезују мимо задруге у оквиру промета пољопривредних производа, приплодног материјала, па и у погледу организације ратарске производње. Све је више оних са недовољно капитала у земљишном фонду, имају потребе за допунском набавком хранива, како концентрата тако и оних кабастих, па се полако путем механизације повезују у припреми силаже, у добијању одређених сировина за производњу концентратних смеша. Тако једно газдинство производи соју и другом уступа одређену количину не стављајући је у промет, док други који производе сунцокрет сачму понуде колегама уз одређене повољне међусобне договоре. Ми не желимо ту да посредујемо у одређивању параметара када су у питању међусобни аранжмани, него то њима остављамо – појашњава Ковалик.
Разуверили „неверне Томе”
Није мањкало сумњичавости у погледу економског опстанка такве ЗЗ “Греда”, када је она оснивана.
- Сви су били скептични када су видели задругу као фирму без капитала, опреме и друге имовине, да би могла да задовољи потребе задругара, али смо “неверне Томе” потпуно разуверили – констатује директор Ковалик. - Сада се чини да је пољопривредним газдинствима већа потреба у стручним саветима око саме администрације и ми смо показали да оваква услужна задруга може постојати. Произвођач да би отишао из села до Трезора, ради регистрације газдинства треба му неколико хиљада динара за трошак, изгуби дан, а ми све то урадимо за 1.500 динара…
Ковалик констатује да је сточартсво почело да пропада оног момента када су посрнуле и упропашћене задруге.
- Чим су задруге нестале, нестала су откупна места за млеко, свиње и товну јунад, а нестала су и места где се произвођач могао обраћати за савете. Уз многе задруге нестале су и ветеринарске станице коју су биле у њиховом оквиру, па је са таквим уништавањем задруга уништен и велики део сточарске производње. Зато се и појавила потреба да се створе нове задруге које ће бити засноване на једној помоћи у услузи за обнављање сточарске производње. Ми смо ту нашли себе јер нисмо имали довољно капитала да би могли да их пратимо финансијски, нисмо били у могућности да запослимо већи број људи, али имамо четворо запослених који углавном раде на матичењу стоке, регистрацији газдинстава и услугама које се односе на припремање неопходне документације за подношење захтева за приоритет за добијања у закуп пољоприврендог земљишта у државном власништву. Пружање тих услуга обезбеђује да четворо запослених може да опстане, а истовремено да се опреме тако да квалитетно пруже услуге задругарима – прича Ковалик.
На питање, каква је будућност типа задругарства које су зачели, а и иначе задругарства у целини, Ковалик сматра да је технологија производње многим произвођачима већ позната, тако да им је таква помоћ све мање неопходна.
- Нове технологије се углавном заснивају на физиолошким карактеристикама животиња које одгајају, међутим, носиоцима пољопривредних газдинстава нису недоступне информаци
је у вези њихових законских обавеза и подстицајних мера које се нуде. Због недостатка тих сазнања и времена овакве услуге од стране задруге су им веома битне тако да се све више њих обраћа ради склапања уговора, регистрације газдинстава јер често су прилике такве да не могу да одвоје толико времена да би пратили промене које се дешавају – каже Ковалик.
Текст и фото: Милорад Митровић
