Они који се обично оглашавају у погледу произвођачке и откупне цене пшенице, још их нису прецизирали, кажу да је рано, очито ишчекујући наливање зрна и извеснију процену приноса.
На домаћем тржишту зрна из предстојеће жетве већ је било трговања „на зелено“. Сазнајемо да се пшеница „на зелено“ плаћа око 14 динара за килограм, плус ПДВ, односно око 113 евра по тони.
Једна од водећих житомлинских компанија сенћанки „Житопромет-млин“, у чијим погонима је лане самлевено 63.500 тона пшенице, па председник те компаније Предраг Ђуровић најављује да из предстојеће жетве очекују да преузму 70.000 до 75.000 тона. Међутим, категоричан је да не практикују куповину пшенице „на зелено“, него да од произвођача хлебно зрно купују у време жетве и током целе године према тржишним условима.
Од пољопривредних произвођача и копераната преко задруга које са нама сарађују преузимамо пшеницу уз обезбеђивања аконтационе цене непосредно пре жетве, а коначну цену формирмао у самој жетви. Врло је незахвално у ово време говорити о цени која се предвиђа у предстојећој жетви, јер је у овом тренутку цена на берзи око 17,50 динара по килограму, плус ПДВ, док је пре тога имала тенденцију озбиљног пада па се потом тржиште стабилизовало и неочекивано цена кренула навише. Реално би било очекивати да род са повећаних површина утиче на цену, а и на глобалном тржишту има вишкова хране, па би у жетви када је понуда пшенице највећа и цена могла бити нижа, очекује Ђуровић.
Међутим, он додаје да искуства из ранијих година су таква да и када су у питању кретања на тржишту, дешава се да некада она иду и мимо сваке логике.
Не видим ни сада логику да на месец и по дана уочи жетве цена пшенице иде навише, очекује се нови род који ће сигурно бити велики, а да је у јануару и фебруару цена имала велики пад на берзи, тако да бих се уздржао од коментара. Логика је очито једно, а стварна дешавања на терену и нека кретања на глобалном тржишту, на која нажалост или на срећу не можемо да утичемо, указују да се неке ствари на тржишту дешавају и мимо логике, указује Ђуровић.
Што се тиче дилеме паора, да ли род продати у жетви или је ускладиштити у силосе и чекати, Ђуровић објашњава да „Житопромет-млин“ откупну цену утврђује по условима који се објављују у жетви, а потом се она усклађује на бази кретања на берзи. Од тржишне цене која се утврди за откуп, за пшеницу лагеровану у силосима те компаније, на име трошкова складиштења се одбија 0,8 одсто месечно.
Чињенице из прошле године казују да смо у самој жетви када је било тенденција несташице пшенице, па цене почеле да иду вртоглаво навише код откупљивача, да би се врло брзо цена стабилизовала на око 17,50 динара и то је потрајало два-три месеца. После тога је цена пшеница кренула навише, да би на берзи достигла 18,50 динара и тај зенит држала двадесетак дана, па кренула наниже до 16,20 динара и на том нивоу се задржала месец дана, да би у другој половини марта до сада бележила тренд раста и долази се опет до цене од 17,50 динара. Значи, неких правила нема, научити некога како најбоље да газдује и тргује пшеницом је јако тешко. У таквим тржишним кретањима треба бити виртоуз, да би се определио и одабрао прави тренутак када да продаш робу, каже Ђуровић, додајући да свака прогноза и саветовање паора када да продају род, од стране онога ко чува ту пшеницу и учествује у том ланцу и због свог интереса, није баш захвална.
Произвођачку калкулацију још нису направила ни пољопривредна газдинства. Владимир Лазаров из Омољице, који под пшеницом има 130 хектара, вели да је још рано да се процењује принос, мада је пшеница у добром стању и очекује берићетну жетву, али напомиње да је тек у четвртак завршио прскање класа, па ће процену извршити у време наливања зрна.
Није исто да ли ће родити осам или девет и по тона по хектару, јер принос итекако утиче на произвођачку цену. Има јако пуно засејане пшенице, а последњих 15-20 дана почеле су да се одвајају добре и лошије, али све су релативно добре, јако је мало површина где није примењена пуна агротехника, каже Лазаров.
Он је пшеницу из лањске жетве стицајем околности продао у новембру када се потрефила најбоља цена, али напомиње, не због тога што је то проценио, него што су му у том моменту требале паре, па у дилеми да ли да прода кукуруз или пшеницу, свидела му се цена хлебног зрна од 18,50 динара.
Како додаје, за овогодишњи род у жетви у нагађањима се помиње цена од 15 до 15,50 динара, а да има сазнања да су „на зелено“ неки произвођачи већ продали за 14 динара.
Још пре жетве, пре него што се зна какав ће бити род и цена у жетви, пшеницу „на зелено“ продају произођачи којима су паре неопходне.
Трговина „не зелено“ је ризична варијанта, јер је могуће да се прође и добро и лоше, ми радимо искључиво на сигурно, када знамо да је роба ту, а плаћамо по тржишној цени. Уколико је произвођачима потребан новац, ми дајемо аконтациону цену и онда се у жетви дефинише крајња цена, закључује Предраг Ђуровић из сенћанског „Житопромет-млина“.
Милорад Митровић
