Један од њих је и Матија Мајсторовић из чачанског села Рајац, млади пољопривредник који на породичном имању са осталим члановима има плантаже јабуке које се простиру на осам хектара. Иако је ова година била неповољна за воћаре западне Србије, они ипак имају солидан род јабуке, а највећа брига им није цена већ проналажење тржишта.
"Ми производимо око неких 200 тога, можда нешто преко, али то је неки просек три, три ипо вагона по хектару, ово је ипак суво воћарење нема заливања, све се своди на годишњем падавине. Да би се ове површине обрале потребан је велики број радника, дневнице су око 3500, 4000 уз наравно доручак, ручак и плаћен пут", рекао је Матеја Мајсторовић за агенцију РИНА.
Осам хектара по јабуком простире се у воћњацима Мајсторовића предњаче сорта ајдаред, а има и златног делишеса, грени смита и црвеног делишеса. Упркос временским неприликама попут априлског снега, града и обилних киша, квалитет плодова је задовољавајући, а да би се производња привела крају неопходно их је на време обрати.
Ипак, за разлику од дневница сезонских радника које су познате цена јабуке још увек није сигурна, али воћаре више брине губитак руског тржишта и проналажење новог, с тога ће део рода сада завршити у хладњачи.
"Ове године се још не зна цена, извоза нема, ми смо нашу целу производњу ослањали на руско тржиште, откако је тог рата већина нас произвођача има проблем са тим. Србија јабуку не извози у Европу, све је раније изашло за Русију, они имају те неке ниже критеријуме 65 mm у пречнику то је извозни стандард, код нас је то рецимо 75 mm. Сада се све своди на домаће тржиште и робу ћемо у хладњача у Прељину, то је воцарско удружење, има ту нас висе воћара, тако да несто ће ићи на чување, нешто на домаће тржиште", рекао је Мајсторовић.
Он додаје да део њихових јабука заврши у индустрији код нас, у фабрикама сокова, а добар део се искористи и за производњу ракије, која такође иде на домаће тржиште.
Текст и фото: РИНА
