На шта су задругари потрошили новац добијен од државе

Кроз Програме подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја, протекле године 58 задруга добило је од државе бесповратно 667 милиона динара. РТС је истраживао на шта су потрошили новац и јесу ли унапредили производњу, али и живот у својим селима.
oranje, Tanjug/Jaroslav Pap
Фото: Танјуг/Јарослав Пап

Сточари у подрудничком селу Војковци код Тополе за бољу позицију на тржишту од сада се боре удружени.

Седморица, махом двадесетогодишњака, обрађује око 120 хектара земље, гаје воће, предају 300 литара млека дневно. Бесповратним средствима државе купили су 25 јуница сименталске расе.

"Побољшали смо генетски потенцијал нашег стада, конкурентнији смо на тржишту тако, већом количином млека. Планирамо неку прераду у сир и кајмак", објашњава директор задруге у Војковцима Никола Михаиловић.

Један од задругара Марко Мијајловић каже да покушавају да побољшају услове живота, што себи, што другим младима у селу.

"Нашли смо ту неку рачуницу у млеку", наводи Мијајловић.

А домаћини у Горњем Милановцу шансу виде у повртарској производњи. Поред државе, помаже и општина. Задругари из Давидовице и околних села уложиће у пластенике око 7,5 милиона динара.

"Рачунамо да ће та деца кренути са нама, да се баве пластеничком производњом, да ће имати од тога зараде", истиче директор задруге "Давидовица" Милан Алексић.

Милка Недељковић из Канцеларије за пољопривреду  општине Горњи Милановац напомиње да су сваку задругу помогли технички - приликом попуњавања образаца, припреме техничке документације, сарадње са Министарством.

Које суи колике предности удруживања, најбоље знају у Коњуху код Крушевца.

Задруга "Калемар", основана још 1904. са 75 задругара и 34 кооперанта, ове године у Русију ће извести 640.000 лозних калемова.

"Ова задруга је добила средства у висини од близу десет милиона, један трактор савремени са девет прикључних машина", каже директор задруге Драган Вулић.

Кооперант задруге Ђурђе Жарковић објашњава да им је удруживање за сада донело машине које су за мање произвођаче недостижне и по цени и по квалитету. Рачунају да ћемо са њима да повећају производњу.

Већа производња и прерада, уз примену нових технолигија и знања, доносе бољитак домаћинима. Задруге постају, не само економски, већ и демографски стожери читавих региона.

"Пољопривредници удружени наступају боље, стандардизују своју производњу, али и лакше могу примене све оно што смо преузели као нову регулативу Европске уније", оцењује Душан Петковић из Привредне коморе Србије.

У Србији је регистровано око 560.000 пољопривредних газдинстава. Да би, првенствено млади остали да живе на селу, у протекле три године основано је више од 600 задруга које је држава помогла са 1,7 милијарди динара.

(РТС)

EUR/RSD 117.5559
Најновије вести