Нацрт програма је заправо плански документ који треба да дефинише смернице развоја пољопривреде и динамику усклађивање са Заједничком пољопривредном политком (ZPP ) ЕУ, и како је Министарство истакло , представља почетак консултација у ком смеру треба да иде ова грана привреде.
Пре него што до јавности стигне шта су заинтересовани за ову област сугерисали путем веб сајта Е-консултације , треба споменути , а то је одмах на почетку програма и наведено, да је пољопривреда са прехрамбеном индустријом једини сектор привреде Србије који остварује позитиван спољнотрговински биланс. Наиме, пољопривредно прехрамбени производи учествовали су у укупној вредности извоза наше земље са 21,3 процената , док су у увозу чинили 8,8 процента у 2020 години :
Наши извозни најзначајнији производи су меркатилни кукуруз , смрзнуте малине, дуван, цигарете и свеже јабуке, док је најзначајнији трговински партнер наше земље Европска унија. За разлику од Националног програма за пољопривреду од 2018- 2020 годину чије су мере и активности биле у највећој мери усмерене на подршци у оквиру директних плаћања и мера уређења тржишта овај програм поред ових активности укључује и област органске производње, која је 2020 године заузимала 21.000 хектара,а до краја примене овог програма до 2024. треба да се простире на 24.000 хектара.
Нацрт прогама развоја пољопривреде до 2024. године између осталог је предвидео благи раст производње и извоза.
Тако је ,рецимо, наведено, да је план да извоз пољопривредних прехрамбених производа у укупном извозу нарасте до 2024. године са 3.635 милиона евра на 4.123 милиона евра.
Учешће воћа и поврћа у укупном извозу да нарасте са седам процената на 10 процената.
Да се благо повећа извоз живинског меса са 0,25 одсто на 0,30 одсто а да учешће јаја буде 0,10 процената уместо 0,08 одсто у укупном извозу...
Пошто је пре месец дана одјеклуло да немамо млека и да смо започели увоз занимљиво је прочитати шта нацрт Програма развоја пољопривреде до 2024. године превиђа области у млекарства .Одмах на почетку је наведено да премија није прихватљива са становишта Светске трговинске организације а ни ЕУ па је потребно током претприступног периода прилагодити је правилима ZPP .
Треба је модификовати, у две фазе, у првој од првог квартала 2024.године примењивати различите нивое плаћања за испоручено млеко у зависности од квалитета све до достизања нивоа ЕУ стандарда , да би се касније након примене Прогама, премија за млеко трансформисала у плаћање по грлу млечне краве што је прихватиљиво са гледишта ZPP ЕУ.
Након постизања стабилне производње а ради повећања конкурентности треба наставити подршку по количини испорученог млека ,али уз класификацију квалитета сировог млека од стране надлежне лабораторије и плаћање премије према класама квалитета млека.
Тако би се за сваку класу квалитета млека примењивао различити износ премије чим би се произвођачи подстакли да унапређују квалитет млека ,али и количина.
Оваквом трансформацијом примене Програма допринело би се континуираном унапређењу производње откупа и прераде млека, с једне стране, док би се истовремено учинио значајан корак ка ZPP .
Али док обрачун премије не заживи потребно је прво прилагодити прописе односно законски оквир а рок за то је четврти квартал 2023. године, а успоствљање мехнаизма обрачуна почети од првог квартала 2024. године. .У нацрту програма је наведено да годишње произведемо око 1,5 милијарди литара млека и да у стурктури производње доминира кравље са уделом од 96 - 97 одсто , док козије учествује са свега два процента а овчије са један проценат.
З. Делић
