Он је, гостујући на телевизији Пинк, рекао да су на подручју Војводине три пројекта на простору средњег Баната, а један је на простору општине Врбас - у Бачкој.
"У припреми су још три пројекта на простору централне Србије. Идеја је да на овај начин скоро 30.000 хектара земљишта ставимо под системе за наводњавање", навео је Недимовић.
Уговори ће, према његовим речима, бити закључени у другој половини августа, а почетком септембра почеће реализација при чему ће радови на систему између Саве и Дрине почети до краја године, док ће у 2018. почети друга фаза пројекта, која ће обухватити простор око Чачка, док ће трећи систем бити око Смедерава и Алексинца.
Како је објаснио, ради се о каналима који су раније служили искључиво за одводњавање, а сада се стављају велике пуме које ће препумпавати воду или из канала Дунав-Тиса-Дунав, или из околних река када је суша и нема воде, па ће пољопривредни произвођачи моћи да црпе воду из тих канала и да наводњавању њиве.
"Повећаћемо тако квалитет и влажност земљишта, а самим тим и приносе", истакао је министар.
Он је подсетио да Србија има одобрен буџет од 100 милиона долара из кредитне линије која се популарно назива "Абу-Даби фонд", који је Србија пре две и по године узела по веома повољној каматној стопи од један посто на годишњем нивоу.
Паралелно, како је Недимовић рекао, у Министарству су отворена посебна подстицајна средства за микросистеме за наводњавање - за бушење бунара, где дотира до 50 одсто средстава за набавку пумпи.
Најавио је и да ће током јесени Министарство имати и посебан сектор који ће се бавити климатским променама у пољопривреди.
Такође је најавио да ће у новембру бити организован први позив за пољопривредне произвођаче из ИПА пројекта, али је нагласио да то нису само 175 милиона евра које даје ЕУ, већ да држава Србија на то даје још 50 миоиона евра.
"Из укупног фонда од 225 милиона евра највише ће се моћи добити средстава за набавку физичке имовине - механизацију, тракторе, складишне капацитете", рекао је он.
Министар је говорио и о малинарима, подсетивши да је договор са њима постигнут и да је држава гарант обезбеђивања тржишних услова у Србији.
"Постигли смо договор, то функционише, ми као држава ћемо урадити оно што смо обећали, не видим ту никакав велики проблем", истакао је он, позвавши на очување производње малина за коју, каже, постоје велике предности.
Осврнуо се и на питање противградне заштите, указавши да је то заједнички посао Хидрометеоролошког завода и Министарства.
"Желимо да у наредних неколико година дигитализујемо тај систем и да наши ракетни системи буду тако подешени да путем праћења облака компјутерски можемо да гађамо сваки облак и знамо шта смо погодили", рекао је министар, додавши да ће наше компаније производити те системе за противградну заштиту.
Такође је рекао да Министарство ради са удружењем осугуравача на припреми за јесен велике кампање промовисања осигурања у пољопривреди које се тиче воћарства и раног мраза, закључивши да у осигуравање буџета од штете услед мразева, града и суша треба да се укључе и локалне самоуправе јер су то системи који функционису.
