- Због превлажених њива имамо мало прекида у расађивању, јер није добро дуван расађивати у оваквим условима. Биљке би се примиле, али даљи развој би био успорен и лошији, па је боље причекати да се земља просуши – објашњава Небојша Тубић.
Ове сзеоне у заснивању производње расада „вирџиније“ се кренуло недељу дана раније, па и расађивање, па се процењује да ће и лист дувана раније пристићи за брање. Небојша објашњава да је расад засновао крајем фебруара, а расађивање је кренуло 27. априла, па би према његовој процени и берба могла бити крајем јуна.
- Све је ове сезоне кренуло раније, тако природа диктира и захтева, па се и ми прилагођавамо. Сваке године се трудимо да производња буде што боља, тако да се надамо да ће ова бити боља од прошле, а био бих задовољан и када би се поновила лањска сезона – оптимиста је наш саговорник.
Лане је код Тубића просечно родило преко 2.400 килограма сувог листа „вирџиније“ по хектару, што је сасвим солидно, мада овај произвођач напомиње да је задовољан и са приносима од 2.000 килограма, јер то доноси добит да се животари.
- Све испод тога је проблематично за рентабилност производње, мада, може се и са мањим родом некако покрити, али онда ту нас нема нигде. Јер, ако нешто планираш да улажеш и напредујеш, онда је мало теже, нема већег напретка – сматра Тубић.
Тубићима производња листа „вирџиније“ није била страна када су 2003. доспели у Голубинце. Небојшини родитељи, отац Саво и мајка Даринка, који и сада помажу колико могу, дуваном су се бавили у Подравској Слатини пола века, а Небојша и његова супруга Радмила мисле да ће се и њихови синови Марко и Милош тиме бавити.
- Створили смо добре услове, јер имамо сву неопходну нову механизацију и 10 сушара, које ћемо ове године коначно отплатити. Једино нам недостаје комбајн за брање листа дувана, али то би за нас у Србији било мало превише и тешко достижно, а одразило би се и на квалитет жутог листа. Има више врста комбајна, само таквим начином бербе не постиже се квалитет какав се добије ручним брањем листа. Фабрика компаније Јапан тобако интернешнел (ЈТИ) из Сенте, са којом успешно сарађујемо, добије готов осушен, пребран, сложен и упакован жути лист дувана, а то машински није могуће постићи. Машинско брање захтевало би нова улагања, али и тада би било потребе за ангажовањем три-четири радника по једној сушари у време бербе. Производња дувана захтева доста радне снаге, нешто мање на неги расада, расађивању и неги дувана до бербе, али највише вредних руку потребно је када крене берба, која од почетка јула траје више од три месеца, све до првих мразева – појашњава Тубић.
Производња „вирџиније“ у голубиначком и околним атарима добро се укоренила последње две и по деценије, јер се њоме бави преко 50 фармера. Највише је оних који под дуваном имају око 30 хектара, а Небојша Тубић је у друштву неколицине који саде највише „вирџиније“. Поред Компаније ЈТИ из Сенте, у Голубинцима и још неким сремским местима где је дуван распрострањен, производњу уговара још неколико фирми, а произвођачи истичу да им ЈТИ максимално излази у сусрет у праћењу производње.
- Као произвођачи немамо неку велику бригу за улагањем, јер практично нам нису потребне готове паре за репроматеријал и друге трошкове који нису мали. У производњи дувана се не може без уговарања, сигурне откупне цене и поузданог партнера, а ми га имамо у сенћанској фабрици ЈТИ. Пожелео бих сваком произвођачу да има такву уговорену производњу и сигурност као што ми имамо. Немамо бојазни у погледу улагања, па и обезбеђењу авансних средстава када је то потребно за сезонску радну снагу коју ангажујемо. Када крене берба свакодневно се упошљава око 30 радника и то односи највише новца. Пошто смо газдинство у систему ПДВ-а, нама би у неку руку одговарало да се нађе одговарајући модел за њихово легално упошљавање, пошто овако нисмо у могућности да те трошкове оправдамо, а евидентни су. Посла у производњи дувана за сезонце има четири до пет месеци, а зарађују месечно просечну плату у Србији, па и више. Држава би на неки начин такав вид запошљавања морала да стимулише на одговарајући начин, можда субвенцијом по килограму испорученог дувана, што би допринелу гашењу црног тржишта. Компанија ЈТИ нам прискаче подршком за издатке, гориво, струју и гас који чине велику ставку, а обрачун је када испоручимо суви лист дувана. Без такве подршке, оволики обим производње сигурно не бих могао да испратим, можда само трећину или уз банкарске кредите. Наше је да се потрудимо и у интересу је да произведемо што квалитетнији дуван. Лист дувана мора бити чист, жут и мирисан, јер првокласни се најбоље плаћа. Сваке године лист нам је све квалитетнији, у просеку највише прве и друге класе, а најбољи листови су у прва два месеца бербе. Када се намире обавезе, знамо да након 15 дана почињу да пристижу уплате – наглашава Тубић.
Тубићи приликом досељавања у Голубинце пре 14 година нису имали своје земље, али су захваљујући великом труду до сада успели да купе 40 катастарских јутара, док остале њиве узимају у закуп. Слободних њива у међусељачком закупу у Голубинцима и околини тешко је наћи, а и цена аренде је „папрена“ и преко 600 евра по хектару, посебно када се зна да се планира узгој дувана. Мада је дуван култура која подноси да се доста дуго узгаја на истој њиви и произвођачи „вирџиније“, због плодореда су упућени да се баве и другим ратарским културама. Небојша Тубић каже да се дуван на једном месту може узгајати најдуже, али не бесконачно. Проблема није имао десетак година, али ипак је приметио да је принос био слабији, па је, пошто му се указала прилика, на неким парцелама засејао кукуруз и соју, да се одмори земља.
- Свако ради према сопственим могућностима, јер дуванџијама који немају своју земљу тешко је то изводљиво. До закупа приватне земље тешко се долази, до државне никако. Немамо у том погледу неког првенства, чак и поједине банке неће да нам дају кредите када саопштимо да се бавимо производњом дувана, али има и оних, попут „Агрикол банке“, да их добијемо и излазе нам у сусрет максимално – сазнали смо од Тубића.
Милорад Митровић
Шишање дувана
Пре расађивања на њиви, расад захтева посебну негу. Док се чека најпогодније време за расађивање, расад се више пута мора шишати, тако да је испод пластеника управо обављано шишање посебно намонтираном косилицом. Небојша вели да је у овој фази развоја расад временски већ требао бити расађен на њиви, а пошто је окишало и то није било могуће, шишање је нужна мера да се држи на дистанци како не би прерастао. Осим шишања, нема друге ефикасније мере да се раст биљака другачије заустави.
- Шишањем можемо да га овако држимо још двадесетак дана. У нормалним условима садње расад се шиша пет до шест пута, а ако се потрефи овакво време број шишања се повећава – указује Тубић.
