За почетак су се договорили да се формира радна група у којој би били представници министарстава пољопривредне и финансија и пољопривредних удружења која би требала да написмено изнесу усаглашене предлоге.
Пољопривредне пензије се сада крећу од 13.000 до 15.000 динара и тај износ примају сви пензионери, без обзира на то колико дуго су уплаћивали доприносе, 15 или 40 година, пошто основицу сви плаћају исто и они који имају пола јутра земље и 500 хектара.
Ипак, највећи проблем код пољопривредних пензија су дуговања које земљорадници имају према ПИО фонду и Фонду за здравствено осигурање јер једном пријављени пољопривредник на пензијско и здравствено осигурање се не може одјавити као што се то може у другим делатностима.
Став АКС је да минимална пензија буде у висини минималца, рекао је још председник Коморе Манић и навео да морају постојати платни разреди и да се обавезе за пензијско и здравствено осигурање плаћају спрам дохотка. Тако би будући пољопривредни пензионери имали колико-толико пристојне пензије као и пензионери који су то право остварили у привреди.
- Залажемо се да жене чланови пољопривредног газдинства имају могућност да користе породиљско боловање. Такође, сматрамо да пољопривредници у случају болести имају могућност да користе боловања. Требало би и да пољопривредници који постану инвалиди на радном месту могу отићи у инвалидску пензију.
Колико износе укупна дуговања паора из пољопривредних удружења не могу са сигурношћу да кажу, али се слажу да дугове треба у већини случајева да се отпишу. Многи пољопривредници дужни су више него што им вреди газдинство.
Председник Аграрне коморе Србије (АКС)Ненад Манић који је био на састанку у Министарству пољопривреде рекао је за „Дневник”да не постоје разлике међу пољопривредним удружењима како треба уредити пољопривредне пензије и да очекује да се удружења брзо договоре.
- АКС сматра да пољопривредницима треба омогућити да се одјаве са пензијског и здравственог осигурања ако процене да им не одговара. То сада земљорадници не могу и зато су сада дужни јер када нису могли да се одјаве нису ни плаћали доприносе па су се дугови с каматама само увећавали - објашњава Манић.
Он каже да АКС захтева да се пољопривредницима који не желе да им се одрећени број година радног стажа упише у радне књижице отпишу дуговања.
- Онима којима је потребан одређени број година стажа треба да им се упише и омогући да за тај број година уплате доприносе и камату и да се у вези с тим потпише уговор о репрограму. Даље, треба им омогућити плаћање на рате и да им од момента потписивања репрограма камате стоје. Земљорадницима којима је потребан укупан радни стаж треба омогућити да заостало дуговање уплате кроз репограм на више рата - навео је Манић и скренуо пажњу да са оваквим решењима о повезивању радног стажа АКС не желе да буду на терету државе, као што је био случај у привреди када је држава запосленима у пропалим предузећима од новца из buyeta Србије повезивала радни стаж.
З. Делић
