Он истиче да су ниске дневне темературе усред априла штетне за ране сорте вишања, касија, шљива и јабука те да се, уколико минус буде изнад 3,7 степени, могу очекивати значајније умањење рода воћа и ситнији плодови.
„У равничарским пределима до 150 метара надморске висине страдало је и око 50 одсто кајсија, а процене су да је зима у воћњацима направила укупну штету између десет и 15 одсто јер су готово све воћне врсте биле или јесу у периоду цветања“, каже професор Кесеровић, и додаје да не располаже подацима о томе да ли је страдало и воће у централној Србији, и у којој мери.
Он наглашава да су ћуди времена у другој половини априла још једна опомена да се мора водити рачуна о томе где се подижу плантаже воћа.
„То нису никако равничарски делови, већ они изнад 150 метара надморске висине.Сада је време цветања јагода и боровница, што се такође може одразити на мањи род. Али за лешнике нема бојазни, време опрашивања било је током зиме, од децембра до краја фебруара, а плодови се појављују у мају, при дневној температури између 25 и 27 степени“, истиче Кесеровић.
„Већина различитих врста воћа је у фази цветања и тек заметнутих плодова и веома осетљива на ове пролећне мразеве. На температури од минус два-три степена мразеви могу нанети велике штете воћкама. По неким подацима с терена, до извесног измрзавања дошло је само код јагоде“, рекла је Танјугу научна сарадница Института за воћарство у Чачку Јелена Томић.
Претпрошле ноћи влажан снег који је пао изазвао је ломљење гранчица код малине, па то треба спречити његовим стресањем.
Јелена Томић подсећа на то да је 2014. године забележена слична ситуација и штете су биле око дењсет одсто, углавном на надморским висинама изнад 500 метара. Она се нада да и ове године код малине неће бити забележене веће штете.Ни бостану неће сметати хладно време, али само под условом да је покривен фолијом.
„Уколико ратари нису покрили расад, неће бити добро јер лубенице воле топлоту“, каже за „Дневник” пољопривредни инжењер из Стручне пољопривредне службе у Новом Саду Татомир Срђанов.
Он додаје да нема података о томе колико је до сада бостана посејано јер садња лубеница креће прве седмице априла.
З. Делић
Дим би помогао
Говорећи о мерама заштите које воћари могу предузети ових дана, Кесеровић напомиње да је антифрост систем најефикаснији, али да га мало ко има.
„Уз тај систем се могу заштитити заметнути плодићи, али их у Србији мало има. Препоручује се и задимљавање као вид заштите ако су мање површине. Рецимо, може се палити неизгорели стајњак или старе гуме. Ако је температура минус један па чак и минус два и три, то може бити корисно“, поручује Кесеровић.
Такође саветује да воћари који имају системе за наводњавање кап по кап, а таквих је доста, укључе систем сат-два ноћу, вечерас или у четвртак ујутру, када су најавили најниже температуре.
„Нека пусте систем да ради јер ипак, када се вода леди, она одаје топлоту која може да спасе воћњак ако је степен или два испод нуле“, поручује тај стручњак.
Како каже, све зависи од тога колики ће бити пад температуре и колико ће то трајати.
„Уколико би код јабуке било минус два, можда би је десет одсто измрзло, а уколико буду ниже температуре и ако тако потраје, штета ће бити огромна. Сада се ништа не може прецизирати, важно је заштитити воће што се боље може“, каже Кесеровић.
