За маслиново уље обично важи изрека "колико пара толико музике", али новац дефинитивно није једини критеријум према којем треба бирати овај производ.
Ово је посебно важно ако га човек не набавља директно од произвођача, већ у продавницама, у којима су полице затрпане разноразним врстама маслиновог уља, декларисаног на свакакве начине, увезеног из Европе и шире, неретко мешаног са другим врстама уља или пак израђеног од неквалитетне сировине.
У случају таквих уља, понекад се више исплати узети неко обично биљно, него платити више за лоше маслиново. Иапк, уз помоћ неколико трикова могуће је ипак међу понуђеним конзумним производима одабрати онај који пружа најбољу вредност за новац и тиме направити најбоље за кућни буџет.
Произвођачи се служе разним смицалицама - често уљима стављају префикс “премијум”, али ако на етикети нигде не стоји ознака да је реч о екстра девичанском уљу које има највећи квалитет, ради се о лошем уљу па онда треба гледати да га барем не платите превише.
Ако узимате екстра девичанско, пажљиво читајте етикету: екстра девичанско није исто што и девичанско уље: оно има нешто више масних киселина и уопште је мањег квалитета. Сва остала уља носе етикету “маслиново уље” или “маслиново уље за кување”. Они су уствари мешавина обичног и девичанског уља и немају богат укус.
Код куповине треба обратити пажњу и на годину бербе, као код вина. Ипак, многи произвођачи избегавају да напишу овај податак, зашто? Зато што се препоручује да се купује уље од маслина обраних за највише две године.
Избегавајте и уља у провидним боцама јер имају већу могућност да ужегну.
На полицама је могуће наћи и уље од комине маслине, а оно је врло јефтино због ниске нутритивне вредности.
Зато је најважније читати декларације.
