И пшенице је јесенас посејано мање – око 530.000 хектара а преклане око 600.000. Соје и сунцокрета ће бити посејано нешто више, па би соја требало да заузме око 200.000 хектара, а сунцокрет да буде посејано на око 220.000.
"Бар три четвртине тих пољопривредних култура скидаће се с војвођанских њива", каже директор Сектора пољопривреде у Привредној комори Србије Жарко Галетин.
Сетва кукуруза, каже, већ неколико година полако опада, а уместо њега индивидуални пољопривредници се опредељују за друге усеве.
"Све више се окрећу воћарству и другим ратарским културама, због профита и мањег ризика", наводи Галетин.
Лане су, подсећа, били идеални агрометеоролошки услови те су приноси свих пољопривредних култура били на светском нивоу.
"Не би требало да ове године род подбаци, премда се већ сада види да временске прилике нису тако идеалне као у 2016. Прошле године киша је заливала усеве увек у право време па је тако, рецимо, принос кукуруза био 7,8 тона по хектару, што је историјски резултат. И друге пољопривредне културе су исто тако имале приносе приближно европским просецима", истакао је Галетин.
Он каже да, без обзира на то, род ове године не би требало да подбаци, не очекују се велике суше, па ће бити вишка свих пољопривредних култура.
Србија је, подсећа, уз Француску и Украјину, земља која својом производњом успева да подмири домаће потребе и одређене количине и извезе.
"Очекује се да од овогодишњег рода кукуруза на страно тржиште оде око два и по милиона тона јер је за домаће потребе довољно између четири и пет милиона тона", напомиње Галетин.
По његовим речима, вишка за извоз биће и код пшенице, соје и сунцокрета. Једино се прибојава да би произвођачи сунцокрета могли имати проблема с нелојалном конкуренцијом јер је у Босни на снази бесцарински режим с Турском којој су потребне огромне количине сунцокрета.
З. Делић
Истиче рок за субвенције
Рок за предају захтева за подстицаје у биљној производњи формално истиче 30. априла, али пољопривредници који их још увек нису доставили Управи за трезор требало би то да ураде најкасније у среду, 3. маја, пошто је рок продужен због празника. Ипак, савет је да провере у трезору којем припадају да ли ће 3. маја имати ту могућност.
Промена у овој процедури у односу на претходне године је у томе што су раније морали да обнове регистрацију пољопривредних газдинстава, али у овој и идућој години нису у тој обавези. Међутим, уколико има неких промена на газдинствима, дужни су да то пријаве и у 2017. и 2018. години. Из Управе за трезор апелују на све пољопривреднике који нису поднели захтеве на време да не касне јер у том случају неће остварити ту врсту подстицаја.
Подстицаји за биљну производњу износе 2.000 динара по хектару. По једном газдинству се може добити субвенција за највише 20 хектара.
Уредбом Владе Србије о расподели подстицаја у пољопривреди у 2016. субвенције за ратарску производњу смањене су на 4.000 динара по хектару, и то 2.000 као основни подстицај за биљну производњу и 2.000 за регрес за ђубриво.
