Пшеница догурала до 18 динара и још ће расти

Цена жита порасла је више од десет одсто у односу на период од пре готово месец дана када је жетва почела, и када је килограм хлебног зрна коштао 16 динара, а сада се креће од 17,2 до 18 динара, у зависности од квалитета.
Žetva Foto: Dnevnik.rs/J. Pap/arhiva
Фото: Dnevnik.rs

„Очекује се да неће бити већих осцилација у коштању пшенице ни у наредном периоду“, каже директор Фонда за жита Србије Вукосав Саковић. „Пожњели смо 2,3 милиона тона пшенице, од лањске жетве нам је остало пола милиона тона, па је на лагеру 2,8 милиона тона, а за домаће потребе нам треба милион и по тона. Жито је берзанска роба, код нас не може бити ни скупље ни јефтиније у односу на земље у окружењу. Чак и ако пшеница овде не роди, опет би се трговало по међународним ценама.“

Саковић и додаје да је квалитет зрна ове године бољи у односу на лане. Прошла жетва је била рекордна по приносу па смо добили више пшенице, а ове године мање, али квалитетнијег зрна.

Аграрни аналитичар бивши директор новосадске Продуктне берзе  Жарко Галетин сматра да је цена жита реална и да прати инотржиште.„У свету је на залихама између 15 до 20 милиона тона хлебног зрна и због толико огромног вишка не може се ни очекивати да пшеница буде скупља“, каже Галетин.“Жетва у земљама у окружењу није још завршена, али ни та чињеница неће утицати на то да вредност зрна порасте.“

Пшеница би током зиме могла достићи 20 динара килограм, без ПДВ-а (Жарко Галетин)

Он очекује да би пшеница током зиме могла достићи 20 динара килограм, без ПДВ-а, колико је била и прошле зиме.„Та ратарска кулутура никада није пољопривредницима доносила велики новац, али ће се жито сејати и даље“, наглашава Галетин, без обзира на то што међу пољопривредницима влада уверење да би килограм хлебног зрна требало да кошта 22 динара за килограм.“ Паори треба да се строго држе правила у примени агротехничких мера да би принос по хектару био већи од пет тона, док би држава морала да поведе рачуна о томе да се примењује регулатива Закона о јавним складиштима, чије одредбе се сада не спроводе доследно.“

Галетин предочава да треба водити рачуна и о површинама које заузима пшеница. Лане је посејана на 530.000 хектара, а преклане на 600.000 хектара.

„Треба планирати сетву јер нам нису потребне велике површине под житом“, каже аграрни аналитичар Жарко Галетин.За разлику од тих саговорника, пољопривредна удружења нису задовољна ценом пшенице, сматрајући да је све што је испод 20 динара за сељаке економски не исплативо.

„Тачно је да већ двадестак година сељаци немају зараду од жита, али се од пшенице прави хлеб па треба повести рачуна о томе шта ће бити уколико је сељаци престану сејати, а то се управо догађа. Држави је битно да брашно буде јефтино да би хлеб био јефтин и не мисли се колико сељаке кошта гориво, агротехника, семе, амортизација машина“,  каже председник Савеза аграрних удружења Миклош Нађ из Сенте.

З. Делић

Сејемо жита све мање и мање

„Од житнице Војводина може постати увозник жита“, каже председник Управног одобра Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш, сматрајући да све што није исплативо не треба радити.“Сваке године се сеје све мање жита, а током ове жетве нису се виделе редови испред силоса да би се жито предало. То говори о томе да је жита мање него ранијих година, те да подаци о томе колико га је посејано и колики су приноси које износе у јавност државни чиновници нису тачни.“

Он сматра да жито треба чувати и да сељаци, уколико могу инансијски да издрже, чувају пшеницу за зиму и за пролеће јер ће, по његовом мишљењу, оно тада бити тражена роба.

EUR/RSD 117.5857
Најновије вести