Било је преварених људи који су желели да је гаје, а онда добијали нешто сасвим друго. Једни су узимали лош садни материјал, а други нису ни знали да има више врста пауловнија и да већина није погодна за наше поднебље.
На крају су се одржали само они који су узгој ове биљне културе схватили озбиљно и добро се информисали, а садни материјал купили од проверених произвођача и пратили реч струке.
Оно што је сигурно је да је реч о биљци која изузетно брзо расте и чија је корист вишеструка.
Изврсним изолационим материјалом је чине влакнаста структура са ваздушастим порама, као и отпорност на влагу, уз постојану форму при екстремним условима, а може се користити и за огрев, у пчеларству јер је и медоносна биљка, а служи и као сточна храна.
Постоји девет врста пауловније, као и низ хибрида. За наше услове се препоручује хибрид „Paulownia bellisia“, јер је прилагођена нашој клими и терену и није инвазивна врста.
Уколико се користи за огрев може да се сече доста раније, а за прву експлоатацију као техничка грађа треба да расте осам до десет година после чеповања.
Колико може да се заради?
Дрво је брзорастуће и профитабилно и најбрже растуће дрво на свету. Током своје прве вегетацијске сезоне достиже висину од 6 метара, а сваке наредне године може да добије 3 до 4 цм у пречнику.
Уколико се гаји у добрим условима, стабла ће достићи 20 метара висине и 40 цм обима дебла за 5-7 година, а биће спремна за индустријску употребу за седам до 10 година.
Стабла пауловније горе као плин, а калоријска вредност једног кубика пауловније је равна једном кубику мрког угља. Један хектар, на којем стане 6.200 садница, за четири године наводно може да донесе зараду и до 50.000 евра.
Пауловнија може да се сади на њивама највише до 1.200 метара надморске висине, а као и свака биљка, тражи одређене услове. Тешко успева на киселијим земљиштима, а не трпи ни забарену земљу.
Земљиште са високим подземним водама и оно које не пропушта воду су темељ за неуспех у узгоју пауловније. Такође, није имуна на нападе различитих штеточина.
Пауловнија има веома широку примену у свету: у индустрији се користи за израду музичких инструмената, употребљава се и у бродоградњи, авио-индустрији, изради дасака за једрење, монтажних кућа, грађе, столарије, паркета, фурнира, намештаја, играчака и других предмета од дрвета.
Предности и мане
Све звучи идеално, али ипак учинци пауловније нису толико испитани.
Шта треба имати у виду:
Постоји више врста пауловније од којих само Paulownia bellisima није инвазиван, тачније, ограничено се размножава, трпи ниске температуре и може се искоренити јер има мањи корен
Поједине државе, попут Хрватске, забраниле су сетву дивље врсте Paulownia tomentosa, јер је веома инванзивна врста и неконтролисано се размножава из семена
Иако је меко за обраду, није сваки произвођач намештаја заинтересован за куповину сировине од овог дрвета. Заправо, пауловнија је веома крута и тешко се савија, што није увек добро за производњу.
У многим земљама пауловнија је забрањена за сејање. У ЕУ се ограничава њено сејање на приобална подручја, паркове и ненасељена места. Не сме се сејати у шумама нити њоме пошумљавати. У већини земаља неопходно је прибавити дозволе за њено сејање и то само хибрид Паулоwниа беллисима, уз потребан доказ из лабораторије.
Позитивна искуства
Има и српских предузетника који су се одлучили да засаде пауловније и задовољни су исходом. Ипак, добро су се информисали, па појединци имају и више од 15.000 стабала. Дрвеће се сече по годишту у зависности од тога за шта ће се даље користити и како ће се прерађивати.
Панчевац/БизПортал/ Дневник
