Руже из Војводине миришу лепо по Европи, Русији...

Мукотрпан рад , сваки дан по цео дан , и велика улагања стоје иза слатке зараде произвођача ружа у Србији.
Приватна архива, Ружичњак у Марадику
Фото: Приватна архива, Ружичњак у Марадику

Само врхунски квалитет доноси зараду, а за то је потребно знање, којег нема у нашој земљи да би руже биле као у Холандији, и државни подстицаји.

– Жалим за сваким динаром који сам дао инжењерима за заштиту биља – каже на почетку разговора за “Дневник” један од већих произвођача ружа за букете Игор Воргић из Чоке, чији се ружичњак налази на потесу између Остојићева и Санада. Игор припада трећој генерацији у породици која се бави производњом ружа за букете. Сада се у производњи ослања искључиво на холандске стручњаке, јер домаћи немају потребно знање, па упутства и савете преко скајпа добија од Холанђана и из њихове литературе, што за домаће прилике није нимало јефтино.

Само врхунски квалитет доноси зараду и само такве руже одмах нађу купце –каже Игор Воргић, наводећи да се на 1.000 квадрата под ружама може зарадити 15.000 до 20.000 евра, али да у старту за то треба уложити 40.000 евра. Воргићи кажу да 70 одсто произвдње продају по цвећарама у Војводини и део у Београду,а да саднице купују у Холандији,а део и сами произведу.

Воргићи не припадају малим произвођачима, јер имају више од 8.000 квадрата ружичњака, па они а ни други с тим обимом производње немају права на субвенције од државе.

40.000 евра неопходна инвестиција

Због временских прилика дугих суша и високих дневних темепратура, каже да је немогуће ово цвеће држави на отвореном простору, већ само у пластеницима и стакленицима, и то мало чвршћим, јер због ћуди климе постоји опасности да их невреме сруши, што се Воргићима и догодило 2017.године. – Имам 5.000 квадрата ружа на отвореном и 3.200 квадрата у пластеницима, али сваке године смањујем површине на отвореном простору подизањем нових пластеника и стакленика због сигурније производње – каже Игор Воргић.

По његовим речима, прошла година је била лоша за цвећаре који су гајили резано цвеће, јер није било прослава. - Више од 70 одсто ружа сам бацио, јер није имао ко да их купи. Није било свадби, крштења, рођендана… ни унутрашњег декорисања простора - истиче Игор Воргић, који сада са великом неизвезношћу дочекује нову сезону пошто епидемија коронавируса не јењава.

– Сезона почиње крајем априла, али смо у страху шта следи у наредном периоду. Бојимо се да се година не понови, па ни већи, а ни мањи цвећари нећемо успети да се одржимо.

За разлику од породице Воргић, Милосављевићи из Сенте се баве производњом садница ружа, за које треба три године док не стигну до купаца.

- Радимо расад садница на подлози дивље руже – каже Дејан Милосављевић, у послу већ 20 година. – Имамо више од стотину сорти ружа. Годишње произведено око 70.000 садница и око 5.000 стабала ружа. Већину производње продамо на домаћем тржишту а део преко посредника стигне и до руског тржишта – наводи Дејан Милосављевић.

Наши саговорници указују на то да им недостају подстицаји од државе пошто на њих имају права да конкуришу други, који се као и они баве садним материјалом.

15.000 – 20.000 евра зарада на ружама на 1.000 квадрата

- Произвођачи садног материјала добијају подстицаје, али потпора није предвиђена и за руже, што није уреду – каже Игор Шаламон из Марадика, такође произвођач ружа за букете са дугим стажом пуне две деценије.


Најбоље у Србији и Француској

Србија је прошле године извезла ружа у вредности 2,5 милиона евра, а према оценама европских стручњака, наша земља и југ Француске најбоља су поднебља за гајење ове врсте цвећа.

Укупна вредност спољнотрговинске размене Србије са светом цвећа и другог украсног биља у 2020. години достигла је 19,4 милиона евра. У свет смо извезли 4,2 милиона евра или 2,7 тона, а увезли смо цвећа и украсног биља за нешто више од 15 милиона евра или 6,7 тона.


- Треба ми магацин или хладњача, где би могао да држим руже током зиме и у фебруару продајем на инотржиште, али не знам како да самостално изнесем инвестицију. Сада део асортимана продајем у Белорусију, а део од те количине оде и у Руску федерацију.

Србија је највише цвећа извозила у Европску унију, 51 одсто укупног извоза, затим у Русију, Белорусију и Канзас, Секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС) Александар Богуновић, изјавио је недавно да је ресорно Министарство пољопривреде, на предлог чланица Групације произвођача цвећа и украсног биља ПКС, усвојило неколико иницијатива које се односе на субвенционисање производње ружа и регулисање статуса произвођача цвећа. То би, по његовим речима, требало да допринесе бржем развоју ове гране привреде и већој спољнотрговинској размени.

З. Делић

EUR/RSD 117.5653
Најновије вести