Ратари који ће је сејати већ од јесенас су почели да припремају оранице за овогодишњи род. Још поуздано не знају колико ће их сетва коштати по хектару, пошто је ђубриво мало појефтинило, а цене семена и заштитних средстава отишле нагоре. Али као и ранијих година од шећерана са којима имају уговорену производњу добиће половину семена и заштитних средстава од потреба, па ће им издатак за сетву бити нижи.
Ове године, када се заврши кампања прераде шећерне репе земљорадници ће по први пут добити подстицај по хектару од 35.000 динара. Та сума је намењена свима који индустријску биљку сеју до 500 хектара и буду имали принос од 50 тона по хектару.
Под репом 40.000 хектара?
Лане је било под репом око 30.000 хектара, а ове године по речима директорке Пословне заједнице „Инустријско биље” Олге Чуровић било би добро да имамо око 40.000 хектара.
- Репе ће, очекивања су, бити више посејано него прошле године,али је још рано говорити за колико ће бити повећане површине- казала је директорка Чуровић за„Дневник„и навела да је изашао правилник о подстицајима и да је извесно да ће држава стимулисати производњу шећера. У Србији се, подсећамо, прерадом репе баве две фабрике ,домаћа компанија „Суноко„која репу прерађује у шећеранама у Ковачици, Пећинцима и Врбасу и грчка компанија„Хеленик шугар„ која репу ради у фабрици у Црвенки. Грцима припада и фабрика у Жабљу, али она не ради већ неколико године, јер компанија нема интерес да пали пећ пошто за сетву не влада интересовање пољопривредника у околини и шире.
Намера државе је да тако подстаке пољопривреднике да увећају површине ,јер из године у годину под репом смо имали све мање површина, али увек довољно да шећера имамо за домаће потребе и за извоз.
Ратар Живко Васин из Темерина каже да није недостижан услов у приносима, јер је и у најнеповољнијим годинама репе било 60 тона по хектару.
- Изашао је правилник о подстицајима и наведено да администрацију око исплате субвенција уместо земљорадника раде шећеране - казао је Васин. Навео је да ће управо због тих подстицаја ове године повећати површине за четвртину у односу на лањске.
Колико ће репе бити укупно више посејано због добрих стимулативних мера Васин не може да процени, али наглашава да се репи враћају земљорадници који су је и ранијих година сејали.
-Репу ће сејати „стари репароши” и они који су протеклих година сејали друге културе- казао је Васин и навео да младе пољопривреднике још не интересује сетва слатког корена, вероватно што је индустирјска биљка захтевна, непрекидно је треба обилизити и чувати од болести, и до десет пута прскати да би се заштитила од штеточина
Наш саговорник напомиње да уз добре подстицаје пољопривредници сада имају више рачуна да репу сеју и због цене шећера у трговимама.
- И нама и шећеранама цена у радњама одговара. Фабриканти су зато и повећале цену новог рода и плаћају 55 евра по тони ,а лане су за усев давали свега 43 евра по тони- казао је Васин и навео да се малопродајна цена вратила на некадашњи ниво када је килограм шећера у радњама вредео немачку марку.
Пољопривредник из Кисача Јозеф Фокман сејаће ове сезоне репу после више година паузирања. Ранијих година сејао је друге пољопривредне кулутре, а лањска суша, али и подстицај који ће добити навели су га да поново гаји индустријску биљку. -Одлучио сма се да репу поново сејем, соја је лане због суше подбацила, а сада држава даје субвенције. Пошто сам већ ранијих година сејао репу знам како да је треба радити и чувами од болести - навео је Фокман.
З. Делић
