„Житопромет-млин”: Пшеница испод плана, али биће је довољно

Водећа житомлинска компанија у Војводини и Србији „АД „Житопромет-млин“ из Сенте до четвртка је од произвођача преузела и ускладиштила у силосе тек нешто више од 30.000 тона пшенице.
е
Фото: Милорад Митровић

Председник одбора директора Предраг Ђуровић процењује да није реално да ће постићи очекивано преузимање планираних 70.000 тона, јер су приноси значајно смањени, што је евидентно било још неколико месеци уочи жетве, најпре због суше, а потом због прекомерних падавина у мају и пред само убирање летине, али да очекује да ће испунити око 80 одсто плана. 

- Жетва је почела неуобичајено касно почетком јула, неколико пута прекидана због елементарних неприлика, тако да је она у некој фази до четвртка завршена око 60 посто, а ми се налазимо на том нивоу пријема овогодишњег рода хлебног зрна, за нас помало неочекивано лоше. Скидање рода су додатно отежале кише у време жетве, као и бујање корова на њивама, тако да су приноси значајније мањи - указује Ђуровић, предочавајући да се жетва практично одужује до треће декаде јула, што за 22 године ангажмана у „Житопромет-млину“ не памти. 

Први човек „Житопромет-млина“ напомиње да је понуда пшенице из ове жетве веома интересантна за млинове, те да је невероватно али евидентно, да без обзира на проблеме који се односе на умањене приносе и хектолитарску тежину, у погледу осталих комерцијалних параметара пшеница је по квалитету зрна на задовољавајућем нивоу по садржају протеина и глутена, што ранијих година није био случај, али су проблем примесе, сасвим нормално за овакву годину.

„Житопромет-млин“ је за откуп у овогодишњој жетви изишао са првом ценом која је формирана на бази понуде и тражње на тржишту од 17,50 динара плус ПДВ за килограм. То је цена која се исплаћује правним лицима и задругама, а пољопривредним газдинствима која сенћанској компанији директно предају пшеницу исплаћује се 17,90 динара са ПДВ-ом.

- Један значајан део произвођача ће сигурно оставити пшеницу на лагеру у нашим силосима, с обзиром да у наредном периоду очекују да цена буде повољнија, а да ли ће се то остварити показаће време - каже Ђуровић.

Он констатује да је друга година заредом да се жетва обавља у отежаним околностима, јер је лане била дуготрајна жетва преко 30 дана због сталних падавина, била је велика потражња за пшеницом која је у време жетве неколико пута мењала цену, а биле су на нашем подручју присутне фирме које су пшеницу куповале и извозиле.

- Ове године немамо тражње пшенице од фирми које се баве извозом, јер нису заинтересоване, нити има тражње за пшеницом у иностранству, јер је у окружењу добар род и имају респектабилне количине. Могуће је да се један део пшенице у овом тренутку налази у силосима и подним магацинима пољопривредника, па се чека да се та пшеница понуди на откуп. Код нас, а и код већине житомлинских фирми које се баве прерадом, у овом тренутку нису испуњена очекивања у погледу преузимања планираних количина. Очекујем да ће „Житопромет-млин“ постићи преузимање преко 80 посто планиране количине пшенице, у овом првом тренутку. Вероватно након тога, ако буде било потребе и услова ћемо куповати пшеницу на нашем тржишту, што се никад до сада није дешавало, јер смо обично своје потребе задовољавали у самој жетви - објашњава Ђуровић.

Све количине пшенице „Житопромет-млин“ самеље у сопственим млиновима па брашно и остале житомлинске производе пласира на домаће и инострано тржиште, као и за производњу тестенина, хлеба и пецива у сопственим погонима.

У време жетве један број произвођача пшеницу продају одмах, а сви који то могу гледају да одређену количину задрже за каснију продају. Ђуровић сматра да је то могућност произвођача да на тај начин одлучују о ономе што су произвели, па преузимају тај ризик на себе, пратећи као и ранијих година дешавања на берзама и тржишту пшенице.

- Пшеница је берзанска роба, тако да и ми по томе поступамо. Оно што је евидентно, да у окружењу су цене пшенице на нашем, односно чак и на нешто нижем нивоу, нормално уз субвенције које произвођачи у тим државама добијају, представља значајно више приходе него што је случај код нас. Понуда је у окружењу у Мађарској, Румунији, Бугарској и Хрватској, таква да имају вишкова пшенице, па се не очекује значајна тражња. Експерти који прате стање у овој области процењују да ће производња пшенице на глобалном нивоу бити рекордна у свету, тако да се енормна тражња не очекује ни на другим тржиштима. Може да се деси да ово буде једна година са стабилном ценом пшенице, можда са неким благим растом у наредном периоду, али сигурно да тражња неће бити на нивоу каква је била прошле године, када је било потребе и за извозом, што је допринело да цена са 16,50 нарасте до 23,50 динара при крају пословне године, односно уочи ове жетве - наглашава Ђуровић. 

         Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5843
Најновије вести