Сточар из Сусека Никола Ковачевић објашњава да проблем пашњака, који има око 300 хектара, не јењава већ неколико година, а да се решење не назире.
– Пашњак је у самом селу и главно је место напасања стоке, од које Сусечани већ деценијама живе – објашњава Ковачевић. – Међутим, НП „Фрушка гора” обележио је део пашњака и определио га за пошумљавање. Саднице које су засађене пре неколико дана третиране су хербицидима па сада сточари страхују да би се животиње које изводе на испашу могле отровати. Такође, млеко крава које се напасају на сеоском пашњаку се продаје прерађивачкима па постоји и опасност да се оно затрује. Апелујемо на Министарство пољопривреде да се пошумљавање заустави, а део који је до сада засађен огради да би се онемогућило да стока долази до садница и на тај начин отрује.
Ковачевић додаје да је с проблемом испаше и пашњаком упозната и беочинска општина, да су обећавана компромисна решења, али да до сада помака није било.
– То је одувек био пашњак и у пракси никада ту није била шума, а старији мештани села тврде да је стока увек истеривана на испашу с које се враћала сита и с доста млека. Тражимо да нам се омогући да се наша стока и даље напаса на истом месту на којем су наши преци то деценијама чинили јер је то једини начин опстанка мештана овог села, очување сточарске производње и, на крају крајева, једини начин да се село сачува од гашења – закључује Ковачевић.
Као и свака прича, и ова има и другу страну, и то знатно другачију од оне сусечких сточара. Наиме, Јавно предузеће „Национални парк Фрушка гора” у одговору „Дневнику” истиче да је пашњак у Сусеку, заправо газдинска јединица 3813 „Полој”, додељена њима на управљање и да се они само понашају у складу с планским документима .
– Те парцеле садржане су у шумским основама, које је усвојило ресорно министарство, као газдинска јединица „Полој” и по култури и намени су шума и шумско земљиште, а планским документима предвиђене су за пошумљавање тополом – објашњава руководилац РЈ „Беочин” Данко Цупара. – За пошумљавање тих парцела новац је наменски издвојила Аутономна Покрајина Војводина, односно Секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, и доделила их ЈП „Национални парк Фрушка гора”. Дакле, није тачно да Национални парк „Фрушка гора” пошумљава пашњак, већ само радимо у складу с планским документима и наменски трошимо новац који нам је за нове засаде додељен.
Цупара истиче да је пошумљавање поменуте парцеле покушано у протеклих седам година, али су сточари у Сусеку на шуму и шумско земљиште пуштали стоку, која је уништила 130 хектара засада тополе.
– О уништавању 130 хектара засада тополе постоје и записници инспекција, полиције и пријаве. Пашарење је законом забрањено у шуми и на шумском земљишту. У овој години, поново је обављена планирана садња топола на 30 хектара, која је наложена и записником Шумарске инспекције. Да бисмо поспешили раст и пријем садница, додатно смо их прихранили вештачким ђубривом и фолијарно течним ђубривом, због изгубљеног прираста претходне године. О свим нашим активностима обавештено је Удружење сточара села Сусек, а пошумљене шумске површине су обележене информативним таблама – тврди Цупара.
У Националном парку „Фрушка гора” за „Дневник” тврде да су самом селу Сусек пренели 120 хектара земљишта за пашњак и испашу. Сусечани пак тврде да тај део земљишта никада није био шума и да је на целој његовој површини увек био искључиво пашњак, што указује на то да се они не мире са чињеницом да испаша може бити само на додељених 120 хектара земљишта.
Љ. Малешевић
