Зато није чудо што су управо пред неким канцеларијама Фондације “Просперитати”, које су распоређене у осам војвођанских вароши - Бачкој Тополи, Бечеју, Кањижи, Сенти, Сомбору, Суботици, Темерину, Зрењанину и Панчеву - уочљиве гужве. Вреди мало и сачекати на обављање формалности, јер како објашњава извршни директор Фондације “Просперитати” Балинт Јухас, за недавно потписивање уговора обављено у Суботици за све који су прошли на трећем конкурсу за десетак дана морало се обрадити 3.800 предмета, а сам чин потписивања уговора у спортсхој хали у Суботици обављен је за ефективних три сата.
Да вреди сачекати потврђује и чињеница да је од 4.000 поднетих пројеката од стране пољопривредних газдинстава и предузетника одобрено 3.800 или 95 одсто! У прва два круга лане од 3.000 захтева одобрено је и реализовано око 2.500 или 80 одсто, што је према уверавању Јухаса плодотворније него у Мађарској или другим земљама ЕУ.
"Већ на почетку ове године превазишли смо учинак и резултате из прошле године", истиче Јухас и додаје да тренутно људи уплаћују сопствено учешће и подносе захтеве за исплату средстава за шта је рок до 3.маја, а после тога кад пристигну средства на рачун Фондације они ће извршити исплату средстава добављачима.
"Припремамо наше наредне конкурсе, чије ће расписивање бити за месец-два. Обновиће се конкурси за куповину сеоских кућа, куповину пољопривредног земљишта, а биће отворене и могућности за комбиноване финансијске конструкције за пољопривреду и за привреду, за улагања средње вредности до 500.000 евра. Сада договарамо садржину тих конкурса и када буду одобрени то ћемо успети и да понудимо заинтересованима", каже Јухас и додаје да се ове године очекује одобрење и обрада великих пројеката, такође у неком кратком временском периоду и ако то успеју заокружиће једну лепу успешну годину.
Аграрна унија општине Кањижа, која окупља 12 удружења, била је иницијатор да се на изложби на првом пролећном робном вашару представи део пољопривредне механизације из донација Фондације “Пропсеритати”, како би се на тај начин исказала захвалност. У ред за подршку из Мађарске стају и носиоци добро стојећих већих газдинстава, али први човек Аграрне уније општине Кањижа Александар Стојановић констатује да је итекако значајно што су подстицај највише добили мали и средњи произвођачи, који никада не би могли да купе ову механизацију, а она коју имају је прилично застарела.
"Та подршка значи да ће млади остати на селу, бавити се са овим машинама пољопривредом на својим газдинствима, моћи ће квалитетно да обрађују земљу и повећају приносе", додаје Стојановић. Он каже да је добро што расподела донација није ишла по партијској линији, него су се укључили сви људи без обзира на националну, социјалну и партијску припадност.
Попут других општина са већинским мађарским становништвом или израженијим учешћем припадника ове националне заједнице и оних који су уз држављанство Србије добили двојно држављанство Мађарске, а пребивалиште им је у Војводини, велика заинтересованост је била у кањишкој општини. Лане је са подручја ове општине одобрено 313 пројеката вредних 204 милиона динара, а ове године на трећем конкурсу подржано је 485 пројеката уз вредност донације од 307 милиона динара.
Акошу Балинту из Кањиже, који има виноград и регистровано газдинство у Хоргошу, не скрива задовољство за остварену донацију вредну око 6.500 евра за међуредну обраду винограда и воћњака што ће, како напомиње, олакшати послове јер неће бити толике потребе за окопавањем и избећиће се коришћење хербицида.
"Без подршке за куповину ове машине и одобрење укупно четири наша пројекта у прошлој и овој години, не бисмо могли да набавимо нове машине и напредујемо", каже Акош Балинт.
Од Јожефа Сабоа из Адорјана сазнајемо да је у другом конкурсном кругу остварио средства за прскалицу капацитета од 1.000 литара и захватом од 15 метара, чија је вредност 4.500 евра.
"Пуно значи мом домаћинству, а и свима који су остварили ову подршку. Сваки динар што овако добијамо је драгоцен и за то смо захвални мађарској држави, што нам тако помаже. У пољопривреди је остао и син који има засебно газдинство, па смо у овогодишњем кругу конкурисали са различитим пројектима, јер иначе сву механизацију коју имамо у раду зајендички користимо. Требало би и други да се удружују и рационалније користе оним чиме располажу, па би нам у аграру учинак био бољи ", сматра Сабо.
И председник кањишке општине Роберт Фејстамер слаже се да је досадашња подршка од преко пола милијарде динара за 798 корисника средстава из Фондације “Просперитати” итекако добродошла, у првом реду за унапређење и развој газдинстава и пољопривреде.
М. Митровић
