Према његовим речима, суво време ће утицати да сетва пшенице касни и да не буде завршена у оптималном року.
Слично време смо имали и прошле године, пшеница је била посејана у оптималном року, али је никла тек у децембру, а негде и у јануару испод снега. Постоји одређена бојазан да би то могло да се деси и ове године уколико не падну кише у новембру и децембру, рекао је Саковић.
Истиче да је пшеница наша најважнија пољопривредна култура и да се у Србији годишње засади између 550.000 и 650.000 хектара.
Саковић каже да су ратари подељених мишљења, те да један део њих сеје пшеницу сада и чека да падне киша, а други се определио да прво падне кише па да обаве сетву.
Ко је у праву, показаће период ницања пшенице, али сигурно је да кише у наредних десет дана неће бити, наводи Саковић.
Упитан да ли ће то утицати на квалитет пшенице, Саковић је рекао да због касније сетве стручњаци саветују да се повећа проценат употребљеног семена да би се надокналили евентуални проблеми у ницању.
За сада се не очекују ни озбиљна кашњења, ни озбиљни проблеми, али када је сетва у питању, сви би желели кишу, наглашава Саковић.
На питање како ће се климатске промене, које су последњих година време поделиле на лето и зиму, одразити на пољопривреду, Саковић одговара да ће се очигледно у том случају агророкови померити.
Ми смо од 2012. имали три суше, две изразито велике и једну делимичну, што је много за период од седам година. Навикли смо да суша буде сваке пете године, али очито је да се нешто у клими мења и да имамо све више сушних година. Надамо се да је то ипак пролазни и прелазни период, наводи Саковић.
Уколико се тако настави, додаје он, ратари ће морати да се прилагоде на померање агророково и да пшеницу можда сеју тек у децембру.
