Зато ратари прибегавају штедњи, не користе у пуној мери вештачко ђубриво и декларисано семе замењују сопственим семеном са тавана, такозвану „таванку”.
Мада знају да сетва декларисаним семеном обезбеђује више приносе, здрав усев, брже ницање, заштиту од болести...не обазиру се одвише на те предности, због чега смо на историјском минимуму у коришћењу серификованог семена соје, показују подаци Семенарске асоцијације Србије.
Секретар асоцијације проф. др Светлане Балешевић Тубић изјавила је за „Дневник” да је наша земља последња на Листи европских држава у коришћењу сертификованог семена соје, али и да коришћење декларисаног семена пшенице из године у годину опада.
- Србија има лидерску улогу у региону у семенској производњи и представља јаку конкуренцију на међународном тржишту, али се, упркос томе, налазимо на историјском минимуму и последњи на Листи европских држава у коришћењу сертификованог семена самооплодних биљних врста - казала је проф. др Балешевић Тубић.
У сетви соје 2020 години сертификовано семе соје коришћено је свега 18–20 одсто, а пшенице од 35 до 40 одсто и ти подаци су остали исти и у сетви 2021. године. На почетку 21. века, навела је, сертификовано семе пшенице се користило око 90 одсто, а соје 75-85 процената, али већ 2015. године пада на 60 одсто код пшенице и 50 одсто код соје. Тренд се наставио и у 2019. години, када је употреба декларисаног семена износила за пшеницу 40 одсто а за соју 35 процената.
- Губици у производњи због некоришћења декларисаног семена соје износе 5.940.560 динара, или 50.343.729 евра, а код пшенице 9.335.336 динара ,што у еврима износи 79.113.017 - рекла је наша саговрница.
Спољнотрговинска размена семена наше земље са светом у 2021. години износила је 191,8 милиона евра (217,909 тона) - казала је проф. др Светлана Балешевић Тубић .
Од те размене из Републике Србије извезено је 184,472 тоне (127,4 милиона евра), а увезено је око 33,436 тона, што вредносно износи 64,4 милиона евра..- навела је наша саговорница. - Највише извозимо у земље ЦЕФТЕ, ЕУ, Русију ... углавном семе кукуруза, пшенице, соје и сунцокрета, а увозимо највише из земаља ЕУ, и то пре свега: семенски кромпир виших категорија (предосновно и основно семе),затим семе шећерне репе, семе линија хибрида кукуруза, семе поврћа и крмног биља.
По њеним речима главни разлог зашто пољопривредници не користе декларисано семе већ сопствено јесте цена, јер сматрају да је сертификовано семе скупо.
- Сопствено семе чешће користе мали произвођачи, док велика газдинства предност дају декларисном семену - навела је Балешевић Тубић.
- Знају да тако имају приступ новој генетици, сортама повећане толерантности и вишег генетског потенцијала за принос, што дугорочно гледано, доприноси да превагне тас са сертификованим семеном - Посебно је важно нагласити економски значај и губитке за семенарски сектор, науку и целу пољопривреду, као и за државу Србију, уколико је низак проценат коришћња сертификованог семена. Многа истраживања показују да у протеклих 20 година, скоро целокупно повећање производње по хектару остварује се захваљујући стварању нових сорти и развоју оплемењивања биљака -нагласиила је проф.д р Светлана Балошевић Тубић.
Држава би морала, рекла је, сагледати вредност семенске производње, значајну добит од извоза семена и препознати велики проток новца и профитабилност семенарског бизниса.
- Семенарска Асоцијација Србије је спремна да пружи стручну помоћ у изради модела да се сертификовано семе више употребљава и да се изради Стратегија о томе у оквиру Стратегије за развој и побољшање семенарства Републике Србије. То би било битно и за пољопривредне произвођаче и за креирање аграрне политике Републике Србије - навела је секретарка Семенарске асоцијације Србије.
З. Делић
