Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода Србије, током маја месеца, у Србији је просечно пало око 120 мм по метру квадратном при чему најмање падавина било у источној Србији где је забележено око 50 мм, док је највише падавина било у западном делу земље (шира околина Ваљева) где је у појединим подручјима токома маја пало преко 250 мм кише по квадратном метру. Када је у питању Војводина, у мају је просечно пало око 100мм по м2, а највише падавина је било у Срему (подручје Фрушке горе) и околини Новог Сада где је претходног месеца пало преко 150 милиметара по метру квадратном.
У односу на вишегодишњи мајски просек, ове године имамо просечно повећање количине падавина од 125 до 200 одсто, док је у неким деловима Војводине и Подриња то повећање износило и до 300 одсто. Оно што такође говори о изложености падавинама су и подаци са неколико мерних станица које су током маја забележели кишу у чак 22 до 24 дана.
Са таквом количином падавина сасвим је логично да су оборени и неки рекорди када је влажност ваздуха у питању јер је током маја забележен и највећи број дана са влажношћу ваздуха од 100 одсто. Практично током целог месеца влажност ваздуха је варирала између 80 и 100 досто уз свега неколико дана када се спуштала на 60, али су то били краткотрајни периоди углавном током малобројних сунчаних дана.
Дунав се спустио испод редовне одбране
Иако је пре само петнаестак дана проглашена редовна одбрана од поплава на Дунаву код Новог Сада, водостај реке је драстично опао у претходних недељу дана и у односу на 25. мај када су уведене мере редовне одбране (измерен 481цм), ниво Дунава је опао за више од једног метра и сада је опет релативно далеко од било какве проблематичне ситуације.
Због обилних падавина, на великом броју пољопривредних парцела широм Србије, првенствено воћарским и повртарским, али и на парцелама где су засејане традиционалне ратарске културе, долазило је до дужег задржавања воде што је неповољно утицало на развој биљака. Највише су страдале јагоде, вишње, трешње којима је било знатно отежано зрење а и брање плодова који су доспели већ крајем маја, док је по Војводини забележено полегање жита и то док је било у критичним фазама цветања и класања. Такође, честе падавине су поспешивале развој корова у пролећним усевима и онемогућавале редовно кошење ливада. Нико за сада не може дефинитвно да процени штету коју ће претрпети пољопривредници, али су сви сигурни да ће је бити поприлично, поготово што су се кишни дани наставили и у јуну.
Истовремено према подацима РХМЗ-а о температури ваздуха током маја, може се видети да су током прве две декаде месеца, у већини дана, максималне дневне температуре биле испод, а минималне јутарње најчешће око вишегодишњег просека. До краја месеца и минималне и максималне температуре су, уз мања колебања, биле око просечних вредности за мај што говори у прилог чињеници на којој инсистирају сви стручњаци – да ће климатске промене у будућности бити све теже предвидиве јер се најчешће показују кроз неке екстремне вредности, док остали показатељи остају у просечним вредностима.
Заправо ако се анализира количина падавина од почетка године, у Србији је то и даље близу вишегодишњег просека за првих шест месеци у години, али је проблем што се највећи део те шестомесечне количине спустио на земљу у свега двадесетак дана маја.
Велика количина падавина у кратком року не прави проблеме само пољопривредницима. У неколико наврата огромна количина атмосферских падавина је задала много проблема и градским службама у Новом Саду које су се бориле са поплављеним улицама, а треба поменути и неизбежне комарце који нису могли пожелети боље услове за размножавање. Осим тога, стручњаци упозоравају да би у наредном периоду могло доћи до појачаног присуства разних патогена код усева као и до најезде неких штетних инсеката којима такође одговарају овакви временски услови.
Како су се слични временски услови “прелили” из маја у јун, проблеми са већим количинама падавина и високом влажношћу ваздуха се настављају и пољопривредници могу очекивати нове проблеме поготово са жетвом која би требала да почне већ крајем овог месеца, али и са најездама патогена и штетних инсеката којима савршено одговарају релативно топли и изузетно влажни дани.
Нико Перковић
