Веома смо поносни што наше чланице већ три године сврставају Србију на друго место земаља увозница пива у Европску Унију, каже Ребека Божовић, извршна менаџерка Удружења пивара Србије поводом податка Евростата, да Србија са 48 милиона литара чини 12 посто увоза пива у ЕУ, одмах иза Мексика.
Пиво се у Србији производи по највишим стандардима квалитета, од сировина које се више од 89 одсто набављају у Србији за које се издваја 119 милиона евра, наглашава Божовић.
Додаје да се најважнији пољопривредни састојак, који представља “душу пива” - јечмени слад - чак 98 посто набавља локално, а за његову набавку се издваја 18 милиона евра.
Од 2015. године, у набавкама српских пивара фигурише и домаћи хмељ, чији је удео у укупним куповинама те сировине тада износио скромних 2,0 одсто, али је већ наредне године тај удео порастао на девет процената, и износио 155.000 евра.
Набавка српског хмеља из године у годину расте, што представља подстицај за развој српске пољопривреде, додају у Удружењу пивара Србије.
Подсећају такође да је август месец у којем уживају све пивопије у Србији, будући да се првог петка у месецу прославља Светски дан пива, а затим се током целог месеца слави на пивским фестивалима - најстаријем у Зрењанину и највећем у Београду, Beerfestu, али и на све популарнијем Lovefestu и незаобилазном фестивалу трубе у Гучи.
Највеће пиваре окупљене у Удружењу пивара Србије, покривају више од 95 одсто домаћег тржишта.
Удружење пивара Србије са својим чланицама - Апатинска пивара, Kарлсберг Србија, Малтинекс сладара и Хајнекен Србија, посебно се залажу за промоцију одговорне конзумације пива.
Из Удружења наводе да су њихове чланице утврдиле и Кодекс одговорних комерцијалних комуникација и да заједно с Удружењем константно раде на информисаности и едукацији, посебно младих, о одговорној конзумацији и реализују специфичне акције на самим фестивалима, од бесплатних алко тестова до бесплатног безбедног превоза с фестивала.
