Употреба биомасе у Србији је у замаху

НОВИ САД: По студији енергената, биомаса има већи енергетски потенцијал од енергије сунца или ветра, поручено је на Научно-инвестиционој конференцији "SEE ENERGY - Connect & Supply III", уз констатацију да је на пољу примене биомасе већ много урађено у Србији.
Град Нови Сад
Фото: Град Нови Сад

Државни секретар у Министарству за рударство и енергетику Зоран Лакићевић навео је да по том питању његово министарство већ предузело конкретне кораке у последњих годину дана.

Како је навео, напредак је видљив, како у сектору домаћинства, тако и у јавном сектору, али и у сектору даљинског грејања.

"Објавили смо у јуну јавни позив за мере ефикасности у свим кућама у Србији, у оквиру којих је предвиђена мера за замену котлова и прелазак на биомасу, на пелет и суво дрво. Тај пројекат се односи на 67 општина у земљи и тренутно се склапају уговори са грађанима, тако да очекујемо да први уговори буду склопљени у наредним месецима. Имамо преко пет хиљада пријава, толико домаћинстава ће предузети прве мере енергетске ефикасности у својим кућама, укључујући и замену котлова", навео је Лакићевић.

Он је додао да се у овом тренутку граде топлане које ће користит биомасу у Прибоју и у Малом Зворнику, а које ће почети да раде у предстојећој грејној сезони.

Према његовим речима, Министаство за рударство и енергетику тренутно ради на низу интервенција замене котлова у многобројним топланама широм Србије, како би оне прешле на биомасу, а у том смислу се прави и потпуно нови пројекат са Европском развојном банком (ЕБРД), који ће допринети да обновљиви извор енергије у систему даљинског грејања поред топлотних пумпи и геотермала, користе и управо биомасу.

"Три топлане у изградњи које ће користити биомасу, оне толико штеде по таксама за емитовани угљен диоксид, да само из такси ће бити оправдана читава инвестиција за свега 10 година. То су скупи пројекти, али када се узму у обзир мање таксе и питање обновљивих изора енергије - то је апсолутно исплативо", казао је Лакићевић.

Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Сенад Махмутовић, навео је да Србија из године у годину може бити све поноснија на резултате у производњи хране, али и да се већ озбиљно размишља о томе како ће тај развој утицати на животну средину и потрошњу енергије, а с обзиром да су пољопривреда и сектор агроиндустрије препознатљиви као велики потрошачи енергије.

"Процес енергетске транзиције који је започела Влада Србије, њено чврсто опредељење и Закон о коришћењу обновљивих ресурса енергије, препознали су аграрну и дрвну биомасу као значајан потенцијал и извор енергије. Ако узмемо у обзир расположиве количине, могућности и предности аграрне и дрвне биомасе за производњу биоенергије, ми с оптимизмом гледамо у наредне године, где бисмо уз јасну стратегију и прецизно одређене мере могли да у наредном периоду, да постанемо не само значајан потрошач, него и произвођач енергије", навео је Махмутовић.

Извршни директор Јавног предузећа Србијашуме Јеша Ерчић казао је да је човечанство постигло једну деструктивну продуктивност, те да су високо развијене технологије управо највећи загађивачи. Према његовој оцени, заштита животне средине се више не може сматрати доброчинством, него нужношћу.

"Мислим да нам је потребан један нови "Пин код" зелене енергије и нови зелени договор. Некада је заштита животне средине била ретка реч, а данас је императив и најскупља глобална реч. Морамо да испунимо оно што је обавеза и одговрност свих нас који се бавимо овим послом, а то је да направимо што више енергије из обновљивих ресурса, да заменимо фосилна горива, како бисмо пробали да ублажимо ове катаклизмичне последице климатских промена и управо је улога шумарског сектора у целом том послу јако битна", навео је Ерчић.

Члан Градског већа за комуналне послове Града Новог Сада Здравко Јелушић је истакао да је једини начин да сачувамо екологију и природне потенцијале учествовање свих у томе, од државе, града па до сваког појединца.

Он је нагласио и да Град Нови Сад улаже много у заштиту животне средине трудећи се да води одговорну еколошку политику.

"Одавно смо препознали важност енергетског сектора, а међу највећим подухватима на том пољу је и пројекат Креативног центра, у оквиру којег се на једном објекту гради соларна електрана од 25 киловата", навео је Јелушић.

Додао је да је новосадска школа "Милан Петровић" добила зелени кров, зелени зид и соларне панеле, те да су на неколико школа и вртића замењени фасада, кровови и столарија.

Он је навео да Град Нови Сад активно ради на очувању енергетске ефикасности Града кроз улагања у изградњу и адаптацију јавне расвете, те да Нови Сад настоји да буде "Зелени град", чему у прилог иде куповина 130 аутобуса на ЦНГ и замена 70 одсто возног парка Јавног градског саобраћајног предузећа, као и план куповине првих десет електричних аутобуса.

Наташа Рубежић из Националне асоцијације за биомасу "SERBIO" навела је да ова организација у деветој години свог рада организује већ седму међунардону конференцију и да се може похвалити великим резултатима који су видљиви на терену од 2012. године наовамо.

"Биомаса је почела да се користи, она је добила своју сврху, а можемо сада већ рећи да имамо добро тржиште биомасе и енергената које смо добили. Наравно да то мора све даље да се унапређује", навела је Наташа Рубежић.

Она је закљуцила да је данашња конференција највећа до сада поготово у погледу интересовања од стране многобројних институција, пошто је на конференцији присутно преко 160 учесника.

EUR/RSD 117.5777
Најновије вести