Наиме, министар пољопривреде Бранислав Недимовић недавно је рекао да ће Влада Србије законском регулативом одредити услове под којима ће странци моћи да купују земљу у Србији, а да ће предлогом Министарства пољопривреде бити узети у обзир дужина пребивалишта странаца у Србији, као и дужина уписа фирме у Агенцији за привредне регистре. Нацрт би требало да буде завршен следеће недеље, а након тога биће упућен премијерки Србије Ани Брнабић на разматрање, рекао је Недимовић.
Упркос томе што још није ништа званично саопштено, у јавности се може чути да ће купци морати да имају прибивалиште у Србији бар седам година, а да ће правна лица морати да имају стаж од бар пет година у Агенцији за првиредне регистре.
По речима европског комесара за пољопривреду и рурални развој Фила Хогана, продаја пољопривредног земљишта странцима традиционално је веома осетљиво питање, али се не треба безразложно плашити јер Споразум о стабилизацији и придруживању не отвара грађанима Европске уније врата за куповину земљишта без икаквих ограничења.
– ССП једноставно захтева да од 1. септембра 2017. нема дискриминације између грађана Србије и ЕУ док купују некретнину, укључујући и пољопривредно земљиште, али српске власти и даље могу да регулишу услове куповине земљишта, под претпоставком да се ти услови једнако примењују – истакао је Хоган.
Поводом најава да би могло доћи до измена ССП-а да би се заштитило домаће земљиште, он напомиње да после претходних проширења прогресивна либерализација куповине земљишта није дошло до значајне куповине земљишта странаца у новим земљама-чланицама.
– Заправо, држављани ЕУ или компаније већ могу купити земљиште преко компаније регистроване у Србији, а до сада се то дешавало само у ограниченом обиму. Као и у свим секторима привреде, стране инвестиције могу донети нову технологију и знање и допринети побољшању конкурентности пољопривреде у Србији – указао је Хоган.
Да ли ће странци моћи да купују оранице у Србији и под којим условима биће познато ускоро, а председник Управног одбора Асоцијације пољопривреде Мирослав Киш истиче да се пољопривредна удружења слажу с мерама на које је указао министар Недимовић, те да је неопходно да се страним физичким и правним лицима ограничи и колико хектара могу купити.
Требало би посебно повести рачуна и о томе из којег бизниса долазе будући купци, указао је Киш.
– Није исто ако земљу хоће да купи инвеститор који је већ у агробизнису или неко ко нема везе с пољопривредном делатношћу – истакао је он. – Зато се више пољопривредних удружења у Војводини залаже за отварање јавне расправе на тему ко и под којим условима може купити српске оранице.
Он је додао да нико од надлежних није контактирао с пољопривредним удружењима да би се чуло и њихово мишљење о томе како би требало да буде уређена та област, премда би требало да буду укључена у доношење регулативе.
– Требало је и раније да нас питају шта мислимо о продаји њива, као што би и сада био ред да се поведе јавна расправа о томе да ли странци могу да је купе. У земљама Европске уније та област је регулисана доста ригорозно, а страни инвеститори веома тешко могу постати власници обрадивих површина. Тако, рецимо, у Пољској страни купац мора доказати да је пољског порекла или да је у браку с држављанином Пољске, имати боравишну дозволу… У Мађарској је донет амандман на Устав по којем је странцима забрањено да купују пољопривредно земљиште… – наглашава Киш.
З. Делић
Странци власници више десетина хектара
Мирослав Киш каже да пољопривредна удружења немају податак о томе колико је до сада земље продато страним купцима, али се претпоставља да су странци власници више десетина хектара српских ораница купљених приликом продаје у транзцији пропалих пољопривредних задруга.
Као пример за то може послужити пример АД „Бачка” из Сивца. Наиме, компанија „Ал Равафед” из Уједињених Арапских Емирата је пре више година од посрнулог сивачког пољопривредног предузећа купила 2.600 хектара обрадивог земљишта.
