На рану вршидбу репице, која је у Србији посејана на око 50.000 хектара, утицале су високе дневне и ноћне температура крајем маја и почетком јуна, али и топло време у периоду цветања уљане репице, у другој половини априла, које је убрзало цветање и пролазак кроз фенофазу образовања љуске, семена и његовог наливања.
– Принос у таквим климатским условима неће сигурно бити рекордан – каже научна саветница с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду Ана Марјановић Јеромела. – С првих жетви убрано је три до три и по тоне семена по хектару. Код добрих произвођача, који су применили пуну агротехнику и на квалитетним земљиштима, може се очекивати род од четири тоне по хектару, док неки произвођачи најављују чак и веће приносе.
Међутим, она каже да проблем представља нестабилно време, олује с кишом и градом, које могу однети принос с парцеле и проузроковати и значајан губитак рода, па је то и разлог зашто пољопривредници журе да што пре скину драгоцено семе репице.
На цену уљане репице, каже, утицаће залихе, нарочито репице из прошлогодишње жетве неких европских земаља. Нашу откупну цену одређује цена на светским берзама, која је нижа у односу на лањску.
– Цена уљане репице се мења из дана у дан, тренутно је нижа него лане – каже научна саветница, и додаје да, уколико се принос по хектару буде кретао од три и по до четири тоне, пољопривредницима ће се сетва те културе исплатити.
Пољопривредник из Фекетића Акош Тот имао је принос од 1,2 до 1,7 тоне по јутру па уз цену коју даје откупљивач од 35 до 37динара, с ПДВ-ом, каже да му се труд неће исплатити.
– Лане је килограм уљане репице коштао 42 динара, с ПДВ-ом, а принос био две и по тоне по јутру – каже Тот. Сада је род слабији због климе, требало је да током априла и маја буде хладније јер се због сунца биљка није бочно гранала.
Он додаје да нема избора, репица је кварљива роба, не може да се лагерује, па је род предао откупљивачу.
На њивама све више репице
– Ове године уљане репице је посејано на око 50.000 хектара, највише у Војводини (север Бачке) па онда у Мачви и Подунављу. Лане је та биљна култура заузимала 34.000 хектара, а 2012. била је посејана на свега 8.000 хектара – каже директор „Жита Србије” Вукосав Саковић. – Стабилно тржиште и релативно добра цена, као и чињеница да је уљана репица озима пољопривредна култура чији род доспева пре лета, допринели су томе да буде све доминатнија у пољопривредној производњи.
По његовим речима, тренд раста сетве репице присутан је у ЕУ, а Румунија је у нашем окружењу један од већих произвођача.
Србија ће, очекује Саковић, ове године имати око 150.000 тона репице и имати је и за извоз. Лане је странцима продала 78.000 тона.
Из предузећа „Гоби” из Чантавира, једног од трговаца уљаном репицом, кажу да се у трговању држе цене на светској берзи, и да, у зависности од берзанских кретања, цену формирају свакодневно.
– Килограм смо плаћали 36 динара, с ПДВ-ом, а колико ће репица коштати док се вршидба не заврши не знамо – казао је директор „Гобија” Жолт Жераи. – Нисмо уговарали откуп с пољопривредницима, али ћемо се трудити да сву репицу коју нам ратари понуде купимо. Лане смо откупили више хиљада тона и пласирали на тржиште ЕУ па ће тако бити и ове године.
З. Делић
