Повећање неопорезивог дела зараде можда донесе и веће плате?

Послодавцима у Србији од 1.јануара наредне године повећан је неопорезиви део зараде са садашњих 11.700 на 15.000 динара и продужен рок за већ постојеће олакшице приликом запошљавања које ће важити до краја 2019.године.
1
Фото: Dnevnik.rs

Олакшице омогућавају газдама и право на повраћај 65 до 75 одсто плаћеног пореза на зараду у зависности од броја новозапослених радника.

 Ове измене  Закона о порезу на доходак грађана смањиће прилив пара у буџетску касу, јер само повећање непорезивог износа зарада смањиће годишње пиходе од пореза на зараде за око 7,5 милијарди динара. Смањење ће значајније погодити буџете локалних самоуправа које доминантно учествују у расподели прихода од овог пореза од око 4,9 милијарди .

 Циљ ових усвојених мера је да се поспеши легално запошљавање односно смањи рад на црно, да се побољша положај незапослених односно оних који раде, али нису пријављени на обавезно социјално осигурање.

На овакву одлуку државе послодавци су чекали више од деценије, а последице су трпели радници. Процењује се да у Србији има више од 350.000 радника који примају минималну зараду уз правдање газде да им се више од тога не исплати , јер су порези на зараду велики. Да зло буде веће и добар део радника који ради за минималац није пријављен односно за њега послодавац није плаћао порезе и доприносе . Сада када је држава испунила обећање које је дала послодавцима приликом доношења одлуке о повећању минималне зараде у 2018.години за 10 одсто, за очекивати је и да сви радници који раде буду пријављени, али и да они који до сада нису примали минималац добију који динар више у коверти.Председник Уније послодаваца Србије  Небојша Атанацковић очекује да ова мера заиста доведе до већег запошљавања, али што се тиче повећања зарада постојећим запосленима није баш сигуран да ће директно на њих утицати.

“Постоје привредна друштва где нико не прима минималац и ту ће се осетити та разлика између 11.700 и 15.000 динара и та разлика може ићи директно запосленима, али може бити и део акумулације ка новим инвестицијама”, оценио је Атанацковић.

Порески стручњак Милица Бисић, бивша заменица министра финансија,  оцењује да је неспорно да смањење непорезивог дела зараде смањује трошкове послодаваца, додајући да повећање нето зараде радницима зависи од значаја запосленог за газду и услови на тржишту рада.

“Уколико је запослени лако заменљив, олакшице ће омогућити да се уз непромењену нето зараду запосленог смање трошкови послодавца. У супутном, нето зарада запосленог ће порасти уз неизмењене трошкове послодавца. Ово стога, што је по закону основица за опорезивање бруто зарада, а обвезник пореза запослени. Дакле, уколико се бруто зарада не мења, запосленом ће се повећати нето зарада, а уколико се задржи нето зарада, бруто зарада ће бити нижи, а тиме и трошак послодавца. Наравно, могуће је и да се корист од повећања неопорезивог износа у неком односу подели између послодавца и запосленог”, објаснила је Милица Бисић.


Повећање плата зависи од послодавца   

Језик економиста и пореских стручњака обичан радник тешко може разумети, али он најбоље зна да ли му је плата већа или мања тек када је добије у руке. Шта може, али то не значи да ће тако и бити, донети повећање непоорезивог дела зараде за чак 3.300 динара може се видети на примеру бруто зараде од 50.000 динара са порезима и доприносима. Од Нове године од тог износа ће се одузимати 15.000 динара , колико ће бити неопорезиви део зараде, па је основица за обрачун  35.000 динара. На ту основицу рачуна се порез на зараде који износи 10 одсто, што значи да се на име пореза од плате одбија 3.500 динара. Када се све то одбије, значи од оних 35.000 одузима се 3.500, остане 31.500 динара и то је нето зарада радника.         


 Оно што је неспорно, јесте да ће због повећања неопорезивог дела зарада послодавци моати радницима издати нове уговоре о раду или анексе постојећих. Међутим, у тим документима не мора зарада радника неминовно порасти за онолико процената колико је држава порећала непорезиви део зарада.. Јер, неки уговори о раду су закључени на бруто зарада радника, а неки на нето. Управо за те који имају уговорену нето зараду ове измене неће значити много, док би користи могли имати они који су уговорили бруто зараду. Како се она управо мења, требало би и они то да осете, јер намера државе није само да олакша послодавцима, већ и донесе више пара  у радничке џепове.

Љ.Малешевић 

Neko
29.12.2017 • 08:59
Evo kako ovo "povecanje" izgleda u praksi (bruto ugovorene zarade) - Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, objavljenim u Službenom glasniku RS broj 113 od dana 17.decembra 2017. godine, u članu 15a došlo je do povećanja neoporezivog iznosa zarade sa sadašnjih 11.790,00 dinara na 15.000,00 dinara.
Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana stupaju na snagu 01. januara 2018. godine.
Iako bi navedena promena zakona podrazumevala izmenu ugovorene bruto zarade, menadžment F**********a je doneo odluku da se ne izvrši aneksiranje ugovora o radu, čime će počev od zarade za januar 2018. godine, neto zarada zaposlenih biti uvećana u iznosu od 321,00 dinara...
Drugim recima - radnicima 10%, kompaniji 90%.
Hvala Vam na znacajnom povecanju.
EUR/RSD 117.2760
Најновије вести