Економиста Јуриј Бајец у изјави за Тањуг истиче да је добар помак претходни договор Владе Србије, синдиката и послодаваца да се у наредном периоду обезбеди да минимална цена рада буде једнака минималној потрошачкој корпи.
"Сувише често стандард грађана процењујемо на основу просечне плате, а она ипак не даје довољно јасну информацију колико заправо зарађују људи, јер огроман број запослених има плату мању од просечне зараде", каже Бајец.
Додаје да око 350.000 људи пре свега у привреди прима минималац, што према његовим речима, значи да они примају сада мање него што је минимална потрошачка корпа.
Повећање минималца он види и као прилику за повећање личне потрошње, а потрошња, додаје, врши притисак за повећање производње бар у неким секторима док ће са повећањем инвестиција и извоза утицати на приведни раст.
Напомиње да ће позитиван ефекат имати и државни буџет јер повећање зарада истовремено прати и повећање уплаћених пореза и доприноса.
"Чини ми се да расправа и договор треба да иду у правцу да минималац достигне минималну потрошачку корпу", каже Бајец.
Минимална потрошачка корпа, према постојећој методологији, тренутно износи око 37 хиљада динара а 2013. године била је око 34.000 динара.
Подаци показују да је минимална цена рада 2013. године била 115 динара по сату а актуелна најнижа цена за радни час тренутно је 155 динара.
Иако повећање минималца, каже, утиче на укупан раст зарада, држава као послодавац има своје инструменте и могућности да спречи да пораст плата унесе неку неравнотежу и угрози стабилност.
Економиста Горан Николић сматра да висина минималца није слика стања економије јер се, каже, минимална цена рада не повећава у складу са растом српске привреде.
Николић очекује да ће доћи до повећања минималца и то за око 10 процената и сматра битним да се на основу минималца усклађују зараде и у неким државним службама.
"Наша економија ће ове године да расте између 3-3,5 посто и није минимална цена рада слика економије него слика напора и синдиката, и власти да поправе статус оних који су најугроженији", каже Николић и додаје да је реч о доброј социјалној мери.
Подсећа да се и економиста Пол Кругман у САД залаже за гарантоване цене рада, а све са идејом се натерају послодавци, укључујући и државу да постоји минимална цена рада која не угрожава значајно профитну маргину послодаваца.
"Увек постоји неко ко ће да ради испод неке цена, али то не би требало да служи послодавцима да иду превише у том смеру, а држава има начин да интервенише и онда одређује минималац у интересу најсиромашнијих који раде", рекао је Николић.
Преговори о минималној цени рада за 2020. годину настављају се у четвртак, а за сада није предложен ниједан износ везан за повећање минималне зараде.
Пре почетка званичних преговора, држава је најавила да би минималац могао да достигне 30.000 динара, што као прихватљиво виде и представници послодаваца, уз напомену да би за свако значајније увећање држава требало да обезбеди олакшице у плаћању пореза и доприноса.
Синдикати су пре преговора помињали повећање минималне цене рада значајно изнад 30.000 динара како би се при наредном кораку, до 2021. године обезбедило изједњачавање минималца са трошковима минималне потрошачке корпе.
