Према Евростатовим прорачунима, у неким европским земљама просечно радно време износи и мање од 32 сата недељно.
Ови подаци, наводи Солидарност, не обухватају додатне послове за које се зна да представљају додатни извор прихода за велики број радника који су потплаћени на редовном послу.
Са друге стране, радницима у Србији нису загарантоване достојанствене зараде и радни услови, него умор, брига и најдуже радно време у Европи, оцењује Солидарност.
Такође, наводе да се залажу за скраћивање радног времена уз задржавање нивоа плата, као и то да развој економије и привреде морају да осете и они који су покретач и носећа снага развоја.
Како би се то десило, људима је потребно оставити више времена за друштвени, породични, културни и политички живот, наводи Солидарност.
Истиче и да примери у свету показују да је радно време могуће скратити са 40 сати на 35 сати недељно без губитака у продуктивности.
Солидарност тврди да је улога државе у томе кључна и да, уместо субвенција страним компанијама за отварање радних места, треба обезбедити помоћ предузећима како би се прилагодила скраћеном радном времену.
То не би била само помоћ фирмама већ и улагање у бољи живот свих људи у Србији, наводе из Солидарности.
