Како се наводи, РГЗ је у првој половини године примио нешто више од 65.000 уговора о промету непокретности. У овим прометима, који се региструју у Регистру цена непокретности, нашло се око 75.000 непокретности. У истом периоду у Регистру цена непокретности је регистровано близу 80.000 промета јер је у току била акција регистровања заосталих уговора из претходног периода.
Највише тргују Војвођани (преко 24.000 уговора - 37 одсто) и Београђани (близу 17.000 уговора - 26 одсто).
Најмање активно тржиште непокретности је у региону Јужне и источне Србије који је у првој половини године имао испод 10.000 уговора о промету непокретности.
Током прве половине године тржиште непокретности је било најактивније у месецу јуну.
У Србији се на тржишту непокретности највише тргује становима (18.000 станова је продато/купљено) и пољопривредним земљиштем (16.000 парцела је продато/купљено).
На тржишту је од јануара до јуна учествовало 10.000 кућа.
Највећи новчани износ за стан у првој половини 2017. године је 420.000 ЕУР и плаћен је за стан који налази се у београдској Општини Стари Град и има 144 м2.
За квадрат тог стана нови власник је издвојио преко 2.900 ЕУР. Стан се налази се у доста старој згради, али на одличној локацији у строгом центру града.
Најскупљи квадрат у првој половини 2017. је доста нижи него у 2016. години када је најскупљи стан у Србији такође био купљен у старој згради у београдској оштини Стари Град, а за површину од 132 м2, плаћено је готово 700.000 евра, што значи да је цена квадрата била око 5.290 евра.
Најскупља купљена кућа у првој половини 2017. године је коштала 620.000 ЕУР и налази се у Београду у централној градској општини Врачар.
У 2016. години најскупље плаћена кућа била је у Суботици, по цени од 1,2 милиона евра.
