Шанса је на тржишту здраве хране

Бурне транзиционе године нису поштеделе ни Темерин. Нека предузећа, која су била препознатљива не само на домаћем него и на иностраном тржишту, више не постоје, попут “Угледа” и “Кућне радиности” у домену текстилне индустрије,

 или грађевинског предузећа „23. октобар”. Но, по речима првог човека општине Ђуре Жиге, не може се рећи да су баш све познате темеринске фирме из тог турбулентног периода изашле као губитници, напротив. Успешно су, појашњава Жига у интервјуу „Дневнику”, приватизовани ФКЛ,  „Петефи” и „Челик”, док је пољопривредно предузеће “7. јули” из Сирига у поступку тражења новог власника.

– У општини је данас више или мање активно око 200 регистрованих предузећа и преко 800 приватних радњи – наводи Жига. – Није такође згорег, рецимо, поменути и то да су приватна предузећа „Термовент” и ДТД „Рибарство” традиционално, и то годинама уназад, веома успешни извозници. Или да је са седиштем у Темерину основан и Војводина метал кластер, које окупља значајан број предузећа чији су производни програми, на посредан или непосредан начин, везани за металску индустрију. У сваком случају, имам утисак да темеринска привреда показује благе знака опоравка.

Да ли је реално очекивати да у 2015, независно до Републике и Покрајине, и темеринска локална самоуправа определили одређен новац за субвенције привреди, односно појединим пројектима?

– Планирамо конкретну подршку даљем развоју металског комплекса у општини Темерин, а имамо и усвојен петогодишни Локални акциони план за развој аграра и под његовим је окриљем замишљен низ пројеката којима би се поспешила пољопривредна производња. Тај акциони план предвиђа и субвенције за мање пољопривредне произвођаче, за повећање обима повртарске производње, за изградњу система за наводњавање и пољопривредних зона... И поред чињенице да претходна локална самоуправа није посвећивала ни симболичну пажњу овом важном сегменту привреде, ми намеравамо да се искрено посветимо реализацији поменутих пројеката, а од велике помоћи би нам било и да заживе ИПАРД фондови у нашој земљи.

Значи ли то да ће се акценат ставити на органску производњу хране?

– Када је реч о аграру, предузећа и инивидуална газдинства која располажу већим обрадивим површинама више су оријентисана ка конвенционалној пољопривредној производњи, док је улагање у органску производњу од посебног интереса за власнике мањих газдинстава. Стога ћемо у наредној години покушати да пружимо сву могућу подршку нашим суграђанима, који желе да се баве производњом здраве хране, користећи искуства из нашег непосредног окружења, али и водећих пољопривредних земаља у Европи које су у значајној мери овладале технологијама органске производње. Свесни смо чињенице да је то сложен и дуготрајан процес, али у овој врсти производње препознајемо шансу да добар део наших пољопривредних газдинстава, којих у општини има чак 1.774, може пронаћи своју шансу и покушати да на локалном, али и ширем тржишту здраве хране, заузме одговарајуће место. Уосталом, опште је познато да ова врста производње хране добија све више на значају како у Европи тако и у свету.

Ове године је равно век од како је почела експлоатација термалне воде у Темерину, али се чини да тај потенцијали није довољно искоришћени... 

– Поред већ традиционално заступљене производње у области металског комплекса и пољопривреде, као потенцијално развојну шансу Темерина видим управо чињеницу да се на територији наше општине налазе та два позната изворишта термалне воде. Чињеница јесте да тај потенцијал није у довољној мери искоришћен, али уз намеру да развијамо сеоски туризам салашарског типа, управо би потенцијална градња бање у Темерину, у којој би се пружале и медицинске услуге, употпунила туристичку понуду наше општине. У том смислу веома смо расположени за сарадњу са заинтересованим улагачима, и то по модалитету како приватног тако и јавно-приватног партнерства.

Да ли је, када су уопште потенцијални инвеститори у питању, општина успела да искористи свој повољан положај, близину аутопута, Новог Сада...?

– На жалост, не у мери у којој бисмо желели, јер ми који живимо на подручју Темерина итекако имамо интерес да привучемо што је могуће више озбиљних и домаћих и страних инвеститора да улажу у нашу општину. Стога је по новом просторном плану општине предвиђено укупно осам локација за радне зоне ван грађевинског реона у површини од 509 хектара. Од ових осам најатрактивнијом свакако сматрамо локацију која се налази са десне стране регионалног пута Нови Сад - Бечеј, пре уласка у Бачки Јарак из правца Новог Сада, која је укупне површине 114 хектара и 150 ари. Поменута локација може бити посебно интересантна управо због чињенице да је удаљена свега 8 километара од темеринске петље на аутопуту Суботица – Београд, а на само два километра од ње налази се централна трафо станица и магистрални гасовод који иде према Футогу. У сваком случају, спремни смо да на ову, али и сваку другу тему разговарамо са потенцијалним инвеститорима, и то у најкраћем могућем року.

Мирослав Стајић
 

EUR/RSD 118.1516
Најновије вести