Према подацима РЗС, у периоду јануар - јул 2023, извезено је робе у вредности од 18,28 милијарди долара, што је раст од осам одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз био 23,23 милијарди долара, што је за 5,3 одсто мање него у истом периоду претходне године. Извоз робе, изражен у еврима, у првих седам месеци имао је вредност од 16,87 милијарди, што је раст од 8,2 одсто у поређењу с истим периодом претходне године, док је увоз робе имао вредност од 21,44 милијарди евра, што је за 5,1 одсто мање него у истом периоду прошле године. Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,9 одсто), следи Београдски регион (24,4 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (20,6 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (19,5 одсто), а око 2,6 одсто извоза је неразврстано по територијама.
Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (42,7 одсто), следе Регион Војводине (33,7 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (13 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (8,5 одсто), а око 2,1 одсто увоза није разврстано по територијама.
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама с којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Према подацима РЗС, спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама с којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини.
Главни спољнотрговински партнери појединачно и у увозу и у извозу била је Немачка - извоз је био 2,72 милијарде долара, док је увоз био 3,03 милијарди долара, У извозу је на другом месту била Босна и Херцеговина, затим следе Италија, Мађарска и Румунија, док су у увозу главни партнер после Немачке била Кина, Италија, Русија и Турска.
Према Номенклатури статистике спољне трговине за јул, на листи првих пет производа у извозу прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (121 мил. долара), друго место припада извозу руде бакра и концентрата (119 мил. долара), а на трећем месту је извоз електричне енергије, са 86 мил. долара.
Следи извоз рафинисаног бакра, са 70 мил. долара и последње место припада извозу нових спољних гума за аутомобиле, с 44 мил. долара. Листа првих пет производа у увозу показује да је сирова нафта (130 мил. долара) наш први увозни производ, други по значају је увоз лекова за малопродају (108 мил. долара), а на трећем месту листе је увоз природног гаса (46 мил. долара). Следи увоз електричне енергије (42 мил. долара) и последње место заузима увоз аутомобила - дизел, преко 1500, али испод 2500 цм3 - 41 мил. долара.
Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА, с којима Србија има суфицит у размени од 1,71 милијарди долара и који је резултат углавном извоза електричне енергије, житарица и производа од њих, пића, гвожђа и челика и друмских возила. Извоз Србије за посматрани период износи 2,77 милијарди, а увоз 1,05 милијарди долара и покривеност увоза извозом је 262,1 одсто.
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Црном Гором (извозе се електрична енергија и лекови за малопродају, а увозе се највише електрична енергија и сушено месо), Босном и Херцеговином (извозе се највише електрична енергија и гасна уља, а увози се електрична енергија и кокс и полукокс од каменог угља) и Северном Македонијом (извоз електричне енергије и електричних проводника, а увози се највише електрична енергија и катализатори на носачу). Од осталих земаља истиче се и суфицит с Румунијом, Словачком, Хрватском, Шведском, Великом Британијом, Чешком, Бугарском, Мађарском, Молдавијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини с Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопа). Следи дефицит са Турском, Ираком, Италијом, Русијом, Немачком, Белгијом, Аустријом, Холандијом, Индијом, Пољском, Данском, Грчком, Шпанијом, Грчком, Словенијом, Француском, Швајцарском...
Д. Млађеновић
